CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

Dragoslav Đorović, TMS CEE d.o.o.

dragoslav.djorovic@tms.rs

SADRŽAJ

Evropska unija je razvila sistem direktiva da bi zaštitila javno zdravlje i bezbednost i kako bi se osigurala usaglašenost sa zahtevima u svim članicama EU i članicama Evropske slobodne trgovinske asocijacije (EFTA).

Ključne reči: regulativa, R&TT, novi pristup

R&TTE DIRECTIVE AND ITS CONNECTION TO THE NEW APPROACH DIRECTIVES

Dragoslav Đorović, TMS CEE d.o.o.

dragoslav.djorovic@tms.rs

ABSTRACT

The European Union developed a systems of directives aimed at protecting public health and safety and at harmonizing the requests feom all EU member countries and EFTA member countries.

Key words: regulation, R&TT, New approach

1. PREGLED ZAKONODAVSTVA EU KOJA SE PRIMENJUJE NA PROIZVODE

„Novi pristup“, predstavljen rezolucijom EU iz 1985. godine, predstavlja inovativni način tehničke harmonizacije i uvodi jasno razdvajanje odgovornosti između zakonodavne vlasti (Evropska komisija i sl.), instituta za standardizaciju (CEN, CENELEC i ETSI), proizvođača i imenovanih tela (Notified Bodies), da bi se omogućilo nesmetano kretanje proizvoda.

Pravo Evropske unije utvrđuje suštinske zahteve koji se, na primer, odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost koju proizvod mora da dostigne prilikom stavljanja na tržište, i to putem direktiva, odluka i drugih propisa.

Instituti za standardizaciju imaju zadatak da razvijaju odgovarajuće tehničke specifikacije kako bi se zadovoljili zahtevi direktiva.

Proizvođači su direktno odgovorni za ispunjenost zahteva vezanih za zdravlje i bezbednost prilikom korišćenja njihovih proizvoda. Proizvođač najčešće ima izbor kojim će putem doći do ispunjenosti zahteva, a koji zavisi od više faktora, kao što su veličina serije, stanje kadrova, ciljna tržišta i sl.

Imenovana tela (Notified Bodies) učestvuju u proveri ispunjenosti zahteva i izdaju potvrde o usaglašenosti u slučajevima predviđenim direktivama. Imenovana tela mogu imati i druge uloge, u zavisnosti od izbora proizvođača.

Direktive novog pristupa su podržane „harmonizovanim standardima“ koji igraju značajnu ulogu u primeni direktiva.

• Standarde (uglavnom EN, ETS) priprema jedna od tri institucije za standardizaciju (CEN, CENELEC ili ETSI).
• Rad na njima se zasniva na konsenzusu.
• Standardi se usvajaju glasanjem članica, nakon javne rasprave.
• Primena standarda je dobrovoljna, ali harmonizacija nacionalnih standarda, kao i povlačenje zastarelih, su obavezujući.

Sagledavajući zakonodavstvo EU (Slika 1.) koje se odnosi na industrijske proizvode uočava se horizontalno zakonodavstvo koje se odnosi na sve industrijske proizvode, poput direktive za opštu bezbednost proizvoda (General Product Safety Directive - GPSD) i odluke o označavanju proizvoda znakom CE (CE Decision - CED) iz kojih proističu direktive novog pristupa, tj. vertikalno zakonodavstvo. Postoje proizvodi za koje su usvojeni harmonizovani standardi ali koji nisu sastavni deo novog pristupa, npr. dečija igrališta, sportski rekviziti i sl.

Slika 1.

U primeni su 32 odredbe novog pristupa koje regulišu oblast bezbednosti proizvoda (izvor: http://www.newapproach.org).

2. KOJI PROIZVODI POTPADAJU POD DIREKTIVE NOVOG PRISTUPA?

Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda će se primenjivati ukoliko:

• proizvod ne potpada ni pod jednu direktivu novog pristupa i
• direktive novog pristupa ni druga regulativa ne pokrivaju sve aspekte bezbednosti ili kategorije rizika.

Koncept proizvoda se razlikuje među direktivama novog pristupa i odgovornost je proizvođača da proveri da li njegov proizvod potpada pod jednu ili više direktiva.

Proizvodi koji su bili predmet značajne promene se mogu smatrati novim proizvodom i predmet su ocene usaglašenosti. Proizvodi koji su bili reparirani bez promena originalnih performansi, namene ili tipa nisu predmet ocene usaglašenosti prema direktivama novog pristupa.

Proizvodi koji su namenjeni policiji i vojsci su eksplicitno isključeni iz obima nekih direktiva novog pristupa. Za ostale direktive novog pristupa zemljama članica EU je prepušteno da odluče o isključenju.

3. OSVRT NA R&TTE DIREKTIVU

R&TTE direktiva se odnosi na svu radio opremu i telekomunikacionu terminalnu opremu koja treba da bude povezana sa javnim telekomunikacionim mrežama. Za pojedine vrste opreme postoje izuzeća iz ovog zahteva i takva izuzeća su navedena u prvom prilogu direktive.

Bitni zahtevi direktive su da R&TTE oprema:

• zadovoljava niskonaponsku direktivu (Low Voltage Directive - LVD),
• zadovoljava elektromagnetnu kompatibilnost (Electromagnetic Compatibility - EMC) i
• bude konstruisana za efektivno korišćenje frekvencijskog spektra kako bi se izbegle štetne interferencije.

Direktiva raspoznaje dve klase R&TTE opreme:

• Klasa 1, oprema koja može da se stavi na tržište ili u funkciju bez ograničenja. Postoji indikativna lista opreme klase 1 koju objavljuje Evropska komisija: http://ec.europa.eu/enterprise/sectors/rtte/files/rtte_subclass_july2012_en.pdf
• Klasa 2, oprema na koju se primenjuju ograničenja država članica. Ovakva oprema se posebno obeležava i indikativna lista se može naći na: http://ec.europa.eu/enterprise/sectors/rtte/files/rtte-subclass2_en.pdf

Primer označavanja proizvoda klase 1 (Slika 2. i Slika 3.) i proizvoda klase 2 (Slika 4.).

Slika 2.

Slika 3.

Slika 4.

4. SIMULTANA PRIMENA DIREKTIVA

Postoje proizvodi i opasnosti koje potpadaju samo pod jednu direktivu, ali se na većinu proizvoda odnosi više direktiva. Proizvođači moraju imati na umu sledeće:

• Osnovni zahtevi postavljeni od strane direktiva se mogu preklapati ili međusobno dopunjavati, u zavisnosti od opasnosti koje se odnose na predmetni proizvod.
• Stavljanje na tržište ili u funkciju se može sprovesti samo ako je proizvod u skladu sa odredbama svih primenljivih direktiva i ako je ocena usaglašenosti sprovedena u skladu sa svim primenljivim direktivama.
• Kada jedan proizvod ili opasnost potpada pod dve ili više direktiva, primena drugih direktiva ponekad može biti isključena nakon analize rizika a na osnovu specificirane upotrebe proizvoda. Tada se prednost daje specifičnijoj direktivi.

Primer A: Elektronski rasterivač komaraca koji radi na baterije potpada samo pod direktivu EMC, dok se na model koji radi na 230 VAC odnose i direktive LVD i EMC.

Primer B: Samostalno direktiva koja se odnosi na niskonaponsku opremu (LVD) nije primenljiva na električnu opremu koja se koristi u medicinske svrhe, umesto nje se primenjuje direktiva za aktivne implatacione uređaje (AIMD) ili medicinske uređaje (MDD).

Primer C: LVD i EMC direktive se ne primenjuju zasebno na proizvode na koje se primenjuje R&TTE. R&TTE direktiva u sebi objedinjava zahteve iz LVD i EMC.

5. ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

Da li pasivni RFID tagovi potpadaju pod direktivu R&TTE tj. da li je potrebno ih označiti znakom CE?

Da, i čitač i transponder moraju nositi CE znak. U slučaju da je transponder malih dimenzija, pasivan i da se napaja nezavisno od čitača, možda je pogodnije postaviti CE oznaku na ambalažu.

Ukoliko zadovoljimo R&TTE direktivu, da li je i dalje potrebno da zadovoljimo i EMC direktivu?

Ne, R&TTE direktiva pokriva i EMC aspekte proizvoda. Jedino odstupanje je kod tzv. „wireline“ proizvoda; tada se LVD i EMC direktive mogu, po želji, primeniti odvojeno.

Da li proizvodi koji se upotrebljavaju u automobilima potpadaju pod R&TTE direktivu ili pod direktive koje se odnose na vozila?

Proizvodi koji se ugrađuju u automobile spadaju u direktivu koja se odnosi na vozila. Kada se uređaj povremeno koristi u automobilu i napaja se sa kontakta upaljača za cigarete (punjača), tada takav uređaj potpada samo pod R&TTE direktivu.

Napravio sam GPS prijemnik, da li on treba da zadovolji R&TTE direktivu?

GPS prijemnik, iako je samo prijemnik, spada u R&TTE direktivu jer je u Prilogu 1 direktive navedeno da samo čisti „zvučni“ i TV prijemnici ne potpadaju pod R&TTE direktivu.

Želim da koristim najnovije izdanje ETSI standarda ali oni nisu na listi harmonizovanih standarda. Da li u tom slučaju moram da dokažem usaglašenost?

U tehničkom fajlu proizvoda se mora objasniti razlog nekorišćenja harmonizovanih standarda. Imenovano telo će uključiti to u svoju ocenu i dato mišljenje. Mora se voditi računa o tome da li je laboratorija koja vrši ispitivanja akreditovana za nove metode i da li je sposobna da izvrši zahteve neharmonizovanih standarda.

Utvrđivanje načina ispunjavanja zahteva je najčešće najteži deo posla koji stoji pred proizvođačem kome je potrebno dobijanje CE znaka. Postoji više stotina različitih direktiva, a broj standarda se meri hiljadama. Dozvoljeni algoritmi dolaska do CE znaka kod nekih direktiva su izuzetno složeni i zato je najbolje osloniti se na imenovana tela koja imaju iskustvo sa različitim proizvodima i takav put može biti najkraći, najbezbedniji i u zajedničkom interesu.

Literatura

[1] http://www.newapproach.org/

[2] http://www.newapproach.org/Directives/DirectiveList.asp