CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

Slika 1. Tipovi operatora MVNO (www.valoris.com)

MVNO koji sa najmanje rizika ulazi na tržišta mobilne telefonije je tzv. brendirani prodavac (Branded Reseller), koji u potpunosti iznajmljuje mrežnu infrastrukturu od operatora mobilne telefonije sa kojim ima ugovor. Ovaj operator koristi sopstveni brend ili zajednički brend sa MNO i njegovi potencijalni korisnici su korisnici njegovog prepoznatljivog brenda. U ponudi ima usluge koje nudi MNO, a cene usluga se baziraju na ugovoru sa MNO. Prihod ostvaruje na bazi razlike maloprodajnih cena po kojima pruža usluge i veleprodajnih cena koje plaća MNO. Troškovi ulaganja ovog virtuelnog operatora su minimalni i obuhvataju troškove marketinga, distribucije i prodaje i, naravno, troškove za veleprodajnu uslugu. Primer za ovaj tip MVNO je Sainsbury iz Velike Britanije, koji u potpunosti zavisi od licenciranog MNO O2 u vezi sa pristupom mobilnoj mreži, originacijom i terminacijom poziva, slanjem SMS i MMS poruka, rominga i slično. U svetu postoji veliki broj operatora ovog tipa.

Nepotpun (delimičan) MVNO (Light MVNO) može, ali ne mora, da nudi vlastite SIM kartice. Pored standardnih usluga, on u ponudu može da uvrsti usluge - pakete usluga koje samostalno kreira na osnovu sopstvenih aplikacija kao što su bankovne operacije, zahtevi za servisnim informacijama i slično. Cena usluga diktirana je veleprodajnim cenama MNO, od koga MVNO zavisi i u pogledu međupovezivanja sa drugim operatorima. Prihod potiče od ostvarenog saobraćaja njegovih korisnika. Troškovi obuhvataju troškove za veleprodajnu uslugu pristupa, marketing, prodaju i distribuciju. Energis iz Velike Britanije, Sense Communications iz Švedske i mnogi drugi operatori su primer nepotpunog MVNO.

Potpuni MVNO (Full MVNO) je operator koji radio-mrežu za pristup i deo kor (core) mreže koji nema u svom vlasništvu obezbeđuje iznajmljivanjem od MNO operatora, dok je sam odgovoran za ostale elemente neophodne za realizaciju usluge. Od opreme na mreži potpuni MVNO najčešće poseduje HLR (Home Location Register) i MSC (Mobile Switching Center). Vlastita inteligentna platforma mu pruža visok nivo fleksibilnosti i omogućuje ponudu drugačijih usluga od onih koje nudi MNO. Potpuni MVNO obezbeđuje sistem za brigu o korisnicima i sistem za obračun i naplatu, administraciju i tehničku podršku, nudi sopstvene SIM kartice, a cene usluga ne zavise direktno od MNO. Prihodi potpunog MVNO potiču od saobraćaja koji ostvare njegovi korisnici, a troškove čine: troškovi opreme na mreži, troškovi platforme za različite servise, troškovi za veleprodajnu uslugu pristupa mobilnoj mreži i troškovi marketinga, prodaje i distribucije. Potpuni MVNO su, između ostalih, Virgine Mobile i One Tel iz Velike Britanije, Tele2 iz Norveške.

Posebnu kategoriju virtuelnih operatora čine Mobile Virtual Network Enablers ili kraće MVNE operatori, koji zahvaljujući uslugama koje nude predstavljaju posrednike između MNO i MVNO operatora. MVNE operatori nemaju dozvolu za frekvencijski spektar i nisu u direktnoj vezi sa krajnjim korisnicima. Oni poseduju određenu infrastrukturu, koju čine HLR, SMS-C, MMS-C, SGSN (serving GPRS support node) i GGSN (gateway GPRS support node) i pomoću koje naplaćuju svoje usluge, administraciju i tehničku podršku. Zahvaljujući MVNE operatorima smanjene su barijere za ulazak MVNO operatora na tržište, kao i vreme za početak pružanja usluga.

Na Slici 2. predstavljen je odnos uloženih investicija i rizika poslovanja MVNO operatora.

Slika 2. Veza investicija i rizika poslovanja MVNO

U zavisnosti od obima, vrste i cene ponuđenih usluga, MVNO modeli se mogu svrstati u nekoliko kategorija:

Iskustva iz Evrope i sveta ukazuju na to da MVNO mogu biti male i velike kompanije i preduzetnici iz oblasti elektronskih komunikacija (telekomunikacija), ali i kompanije van tog sektora. Kompanije iz oblasti elektronskih komunikacija imaju interes da prošire delovanje i na tržište mobilnih komunikacija i ponude pakete usluga (3-play ili 4-play). U tim paketima, pored usluga mobilnih mreža nude se i prenos glasa u fiksnoj mreži, pristup Internetu i usluga distribucije medijskih sadržaja. Telekomunikacioni operatori koriste svoje postojeće baze korisnika.

Kompanije van sektora elektronskih komunikacija (trgovinski lanci, avio-kompanije, kompanije iz oblasti finansija, zabave, medija, sportski klubovi,...) zasnivaju svoj poslovni model na bazi sopstvenih korisnika i kanala distribucije, oslanjajući se na snažan brend po kome su poznate i svoje potrošačke grupea i najčešće posluju kao brendirani prodavci. Usluge koje nude kao MVNO tretiraju kao nov proizvod u svom prodajnom programu, čime povećavaju svoju vrednost. Sve kompanije koje imaju bazu kupaca imaju mogućnost da razviju poslovanje kao MVNO.

3. FAKTORI KOJI UTIČU NA POJAVU MVNO

U zemljama u kojima je tokom dužeg vremenskog perioda aktivno više mobilnih operatora koji su investirali u infrastrukturu, tržište mobilnih komunikacija dolazi u zasićenje, o čemu svedoči usporen tržišni rast meren ostvarenim prihodom i brojem korisnika. Zadovoljstvo kupaca se smanjuje, zbog slične, gotovo iste ponude, visokog nivoa cena i sporog uvođenja inovativnih usluga. MVNO predstavljaju instrument za stimulisanje rasta tržišta mobilne telefonije, jer različitim poslovnim modelima utiču na tržišni rast, obogaćujući ponudu, podstičući razvoj konkurencije i tako dovodeći do povećanja ukupnih prihoda. Korišćenje postojeće infrastrukture MNO znatno smanjuje vreme potrebno za pokretanje servisa, jer ukida troškove izgradnje i održavanja sopstvene infrastrukture i omogućava usmeravanje sredstava na marketinška istraživanja. MVNO se fokusira na razvijanje usluga koje MNO ne pruža, npr. personalizovanih sadržaja, sadržaja po povoljnijim cenama i slično.

Na pojavu MVNO utiče više faktora: dostignuti stepen penetracije mobilne telefonije, nivo tehnološkog razvoja koji obuhvata implementaciju novih tehnologija, stepen liberalizacije tržišta, regulatorni okvir, visok nivo tražnje (narocito poslovnih korisnika), kupovna moć stanovništva, kao i drugi specifični faktori. U najvećem broju zemalja pojavi MVNO na tržištu prethodila je visoka penetracija (oko 100%). Izuzetak su bile Nemačka, Austrija i Holandija u kojima je u trenutku pojave MVNO penetracija bila između 80 % i 90%, ali je tržište stagniralo. Ulaskom MVNO operatora obnovljen je rast zasićenog tržišta, bez većih ulaznih barijera i investicija.

Evropska iskustva ukazuju na veliki uticaj regulative i regulatornog okvira na pojavu MVNO operatora. Regulatorna tela mogu uticati na pojavu MVNO direktnim intervencijama, preporukama i stvaranjem uslova za rad MVNO.

Direktna intervencija podrazumeva strogo definisanu regulativu koja se odnosi na nametanje obaveze licenciranim mobilnim operatorima da omoguće pristup MVNO mobilnoj mreži, kao i na regulisanje cena. Prilikom donošenja odgovarajućih akata uzimaju se u razmatranje brojni tehnički i komercijalni aspekti,. Ovakav regulatorni okvir je bio primenjen u skandinavskim zemljama i pokazao se kao pogrešan. Naime, regulatorna tela u tim zemljama su mobilnim operatorima nametnula obavezu obezbeđivanja pristupa mobilnoj mreži i odredila niske veleprodajne cene za tu uslugu. Rezultat je bio „rat“ cena na maloprodajnom tržištu, što je imalo za posledicu da su se neki MVNO operatori povukli sa tržišta (npr. Orange iz Švedske), dok su se drugi konsolidovali duži niz godina (npr. TDC).

Najčešće regulatorno rešenje je preporuka mobilnim operatorima da omoguće pristup mobilnoj mreži virtuelnim operatorima, kao i da pružanje pomoći u pregovorima oko veleprodajnih cena.

Stvaranje uslova na tržištu za pojavu virtuelnih operatora podrazumeva postojanje konkurencije, standardne ponude za pristup mreži i elementima mreže i standardne ponude za terminaciju poziva, kao i prenosivosti brojeva u mobilnim mrežama.

Pored navedenog, značajno je da licenciranih MNO budu zainteresovani da iskoriste svoje slobodne kapacitete. Dešava se da se MNO protive ulasku MVNO na tržište i nastoje da onemoguće pristup svojoj infrastrukturi. Takav stav obrazlažu velikim investicijama i vremenom potrebnim za izgradnju infrastrukture, kao i verovatnoćom da, ulaskom MVNO, MNO izgubi udeo na potrošačkom tržištu. Razlog za sprečavanje ulaska virtuelnih operatora na tržište od strane MNO može biti i to što na ovom tržištu već postoji konkurencija.

MVNO je teritorijalno i tehnički ograničen mogućnostima MNO operatora, a finansijski - cenama usluga mrežnih operatora. Ponuda virtuelnih operatora treba da bude konkurentnija, što se teško ostvaruje, jer MVNO ima manju korisničku bazu, a cene njegovih usluga su uslovljene veleprodajnim cenama koje diktira MNO.

Strategije ulaska MVNO na tržište elektronskih komunikacija [4] baziraju se, u zavisnosti od mogućnosti operatora, na:

• cenama (ovu strategiju primenjuju kompanije sa velikom bazom korisnika i razvijenom mrežom prodaje);
• određenim segmentima tržišta (studenti, etničke i verske zajednice, turisti,...);
• paketima usluga;
• servisima sa dodatom vrednošću (dodatne usluge koji se nude korisnicima, informacije, igre, zabavni sadržaji,...).

MVNO evoluira kao i svaka druga grana industrije. Virtuelni operator ulazi na tržište sa niskim investicionim troškovima i rizikom. Prvu fazu, u kojoj se MVNO fokusira na istraživanje tržišta, potrebe korisnika, brigu o njima, distribuciju i naplatu usluge, karakteriše neveliki ostvareni prihod. U zavisnosti od uspeha prve faze, operator odlučuje o stepenu daljeg ulaganja, o ponudi dodatnih usluga, nabavci dela tehničke opreme i SIM kartica. Dodatnim ulaganjima u aplikacije i opremu (u HLR, MSC, GMSC, inteligentnu platformu i drugu opremu), MVNO obezbeđuju veću nezavisnost od MNO. Zatim sledi faza konsolidovanja i smanjenja broja učesnika na tržištu. Uspeh MVNO na tržištu mobilnih komunikacija nije zagarantovan. Njegova pozicija, zavisi od atraktivnosti i složenosti ponude i cene usluga, što se može videti na Slici 3. Ključni faktori uspeha MVNO u većini zemalja Evrope su različiti tarifni paketi sa niskim cenama.

Slika 3. Pozicioniranje MVNO

4. MVNO U EVROPI I ZEMLJAMA U OKRUŽENJU

4.1. MVNO u Evropi

MVNO operatori su na tržištu prisutni više od 20 godina. Najveći broj virtuelnih operatora (58%) se nalazi u Evropi. Zemlje zapadne Evrope su najrazvijenija tržišta mobilnih virtuelnih mrežnih operatora. Prvi MVNO koji je počeo sa radom u Evropi, a koji posluje i danas, je Virgin Mobile iz Velike Britanije. Na Slici 4. dat je prikaz broja MVNO u zemljama zapadne Evrope.

Slika 4. [5]

Udeo MVNO na tržištu mobilnih telekomunikacija u zemljama Evrope se kreće od 5 % do 20%, što je prikazano u Tabeli 1. [5]. Svojim prisustvom MVNO utiču na zahteve krajnjih korisnika. U većini navedenih zemalja su na nacionalnom tržištu više godina poslovala tri do četiri licencirana mobilna operatora. Tržišta su bila uređena i sa stanovišta prihoda i broja korisnika, ali su došla u stanje zasićenja, čime su se stvorili uslovi za pojavu MVNO.

Mobilni operatori sa dobrom poslovnom strategijom, koji su prvi prihvatili virtuelne operatore, ostvarili su značajnu tržišnu prednost, posmatrano u prihodima i broju korisnika, u odnosu na MNO konkurente koji virtuelnim operatorima nisu omogućili da koriste njihovu mrežu.

Tabela 1. Učešće MVNO na tržištu mobilnih komunikacija u zemljama Evrope

Na osnovu podataka sa Slike 4. i iz Tabele 1, može se zaključiti da učešće u ukupnim prihodima ostvarenim na tržištu mobilne telefonije ne zavisi od broja MVNO operatora koji posluju na tržištu. Faktori, kao što su period poslovanja, ponuda i tražnja i razvijenost tržišta, utiču na to da udeo ovih operatora na tržištu mobilne telefonije bude veći.

4.2. MVNO u zemljama u okruženju

Na osnovu podataka objavljenim za zemlje u okruženju, učešće virtuelnih mobilnih operatora na njihovim tržištima mobilnih komunikacija je značajno manje u odnosu na učešće ovih operatora na razvijenijim tržištima Evrope. U Sloveniji postoje 3 MVNO, Izi Mobil i Debitel (4,4% tržišta) na mreži Mobitela i Mercatorov MVNO koji se pojavio u skorije vreme. U Hrvatskoj trenutno postoje 2 MVNO, Tomato na mreži VIPneta (Mobilkom Austrija) i Bonbon na mreži T-mobile (Deutche Telekom). U Bosni i Hercegovini postoji 1 MVNO, Izi Mobil. U Crnoj Gori i Makedoniji nema virtuelnih operatora, iako regulativa u tim zemaljama ne sprečava njihovo poslovanje. U Crnoj Gori ne postoji posebna regulativa za virtuelne mobilne operatore. Nema posebnih zahteva, ali se kroz analize tržišta i rešenja donetih na osnovu njih stvaraju uslovi da im postojeći operatori, na zahtev, omoguće rad. U Makedoniji zakon ne razlikuje licencirane od virtuelnih operatora. Lice koji želi da bude operator, odnosno pružalac usluga mora da se evidentira kod regulatornog tela. Notifikacija predstavlja najavu operatora da u budućnosti želi da pruža usluge za koju se prijavljuje. Kada lice dobije potvrdu da je njegova notifikacija registrovana, može početi sa aktivnostima. MVNO je obavezan da zaključi ugovor sa postojećim licenciranim mobilnim operatorima za korišćenje njihove infrastrukture. Ugovor može biti na komercijalnoj osnovi ili na bazi referentne ponude operatora sa značajnom tržišnom snagom.

5. MVNO U REPUBLICI SRBIJI

5.1 Regulativa u RS

Zakon o elektronskim komunikacijama [6] Republike Srbije reguliše obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, kao i obaveze operatora. Zakonom nisu definisani virtuelni operatori, ali je predviđena mogućnost pružanja usluga preko iznajmljene mreže. Pravilnikom o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja [7], koji je usvojila Republička agencija za elektronske komunikacije, predviđeno je da se ovi operatori evidentiraju i upišu u registar Republičke agencije za elektronske komunikacije, nakon što podnesu prijavu kao i svi drugi operatori koji obavljaju delatnost elektronskih komunikacija preko iznajmljene mreže.

5.2 Mogući scenariji pojave MVNO na tržištu RS

Na tržištu mobilnih komunikacija u Republici Srbiji posluju tri licencirana mobilna operatora. Na osnovu podataka objavljenih u [8] prema broju korisnika i ostvarenim prihodima trend rasta je poslednjih godina usporen. Na osnovu iskustava drugih zemalja sličnog stepena razvoja, može se očekivati pojava MVNO operatora u Republici Srbiji.

Predviđena je mogućnost ulaska dve vrste subjekata na komunikaciono tržište Srbije, kao MVNO. Može se očekivati zainteresovanost pojedinih prepoznatljivih brendova za ulazak na tržište kao MVNO brendirani prodavac, koji bi kompletno pružanje usluge zasnivali na resursima postojećih MNO operatora i koji bi na osnovu svoje velike korisničke baze i prepoznatljivog imena, pokušali da zauzmu određeni deo tržišta. Kao drugi potencijalno zainteresovani subjekti za MVNO, mogu se pojaviti operatori koji već pružaju jednu ili više elektronskih komunikacionih usluga, osim usluga mobilne telefonije. Uključivanjem ove usluge oni upotpunjuju svoju ponudu i u mogućnosti su da kreiraju pakete koje bi mogli da ponude korisnicima. Ovi paketi bi obuhvatali govorne usluge fiksne i mobilne mreže, pristup Internetu i kablovskoj televiziji, ili kombinaciju mobilne telefonije sa jednom od navedenih usluga. Time bi se korisnicima omogućilo da na jednom mestu dobiju većinu usluga koje su im potrebne. Trenutno je u proceduri registrovanje jednog operatora koji bi kao MVNO nudio navedene pakete usluga. Pojava novih operatora koji bi mogli da ponude korisnicima slične pakete, uticala bi na povećanje konkurencije na tržištu i podizanje kvaliteta pružanih usluga.

Investicije MNO operatora u izgradnju mreže, plaćanje troškova za licencu i druge naknade mogu biti zaštićene odgovarajućom regulatornim merama koje se odnose na rad MNO i MVNO operatora.

U prvoj fazi rada MVNO moguće je primeniti asimetričnu regulaciju, koja bi predvidela određene obaveze za MNO operatore, utvrđene na osnovu analize tržišta, potrebe kontrole cena i načina pružanja usluge koja se ne bi odnosila na MVNO. Nakon razvoja poslovanja MVNO i povećanja njihovog učešća na tržištu (odrediti procenat, npr. veći od 5 % ili 10%), i ovi operatori se mogu, u okviru simetrične regulacije, uključiti u analizu tržišta i mogu im se nametnuti obaveze kao i MNO.

Kao posledica konkurencije, a na osnovu iskustava nekih drugih zemalja, može se očekivati da, ukoliko jedan od MNO postigne sa MVNO dogovor da pokrene pružanje ove vrste usluge, i ostali MNO operatori počnu na ovakav način da podstiču prodaju svojih kapaciteta i povećanje prihoda.

6. ZAKLJUČAK

Moguća su dva obrazloženja za veći uspeh MVNO u Evropi nego u zemljama u okruženju. U Evropi su MVNO duže vreme prisutni na tržištu i zauzeli su njegov veći deo, a i platežna moć građana u Zapadnoj Evropi je veća, pa su i MVNO svojom raznovrsnijom ponudom mogli da privuku veći broj korisnika. Međutim, važno je ukazati na činjenicu da se određeni broj MVNO operatora u poslednjih 10 godina povukao sa tržišta i prestao sa radom, zbog toga što nisu mogli da opstanu pod postojećim tržišnim uslovima.

U ovom trenutku postoji interesovanje pojedinih operatora da započnu pružanje usluge kao MVNO u Republici Srbiji. Odgovarajućom regulativom je moguće stvoriti uslove za njihov ulazak na tržište, ali je potrebno i pravovremeno reagovati kako bi se zaštitile značajne investicije MNO operatora u infrastrukturu.

Zaključak je da uspeh MVNO i njihov ulazak na tržište zavise od više faktora:

• koji se tip operatora pojavljuje na tržištu, potpuni ili delimični MVNO,
• u kom trenutku se MVNO pojavljuje (stepen zasićenja tržišta utiče na uspešnost MVNO),
• mogućnosti i zainteresovanosti korisnika da plate usluge koje MVNO nude.

U ovom trenutku se ne očekuje značajano učešće MVNO u ukupnim prihodima od mobilnih komunikacija. Imajući u vidu posledice ekonomske krize na mogućnosti korisnika da finansiraju dodatne usluge, značajniji prihodi su mogući jedino u slučajevima formiranja paketa usluga.

Literatura

[1] www.itu.int

[2] http://prepaidmvno.com/wp- content/uploads/2010/12/icmr_2010.pdf OFCOM

[3] Ulset S. ,“ Mobile Virtual Networks Operators: a Strategic Transaction Cost Analysis of Preliminary Experiences, Telecommunication Policy”, Norweign School of Economics and Business Administration, Bergeb, 2002,p.537-549

[4] Kristensson S.,Gahnström A., ”Mobile Virtual Networks Operators, Assessing MVNO Business Opportunities, School of Business, University of Stocholm, Stocholm, 2001, p.37-40.

[5] SVP Advisor: „Addressing the mobile market with the MVNO model“, Mart 2010;

[6] Zakon o elektronskim komunikacijama – „Službeni glasnik RS“ broj 44/10

[7] Pravilnik o opštim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja - „Službeni glasnik RS“ broj 38/11

[8] Republička agencija za elektronske komunikacije - Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2011. godini

[9] www.valoris.com

Autori

Tatjana Cvetković je 1989. godine stekla zvanje diplomiranog inženjera iz Oblasti elektronike i telekomunikacija, na Vojno-tehničkom fakultetu u Zagrebu. Doktorske studije na Odseku telekomunikacija Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu upisala je 2008. godine. Zaposlena je u Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije, gde obavlja poslove u vezi sa regulativom u oblasti elektronskih komunikacija. Autor je i koautor niza konferencijskih radova iz oblasti analize i proračuna zaštitne efikasnosti metalnih kućišta, kao i iz oblasti regulative, realizacije i kvaliteta elektronskih komunikacionih servisa.

Sanja Vukčević Vajs je 1992. godine diplomirala na Smeru za elektroniku i telekomunikacije Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je u Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije, gde obavlja poslove u vezi regulativom u oblasti elektronskih komunikacija. Autor je i koautor niza konferencijskih radova iz oblasti regulative, realizacije i kvaliteta elektronskih komunikacionih servisa.