CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

ABSTRAKT

U radu su prikazana prva iskustva u primeni nacionalnih pravilnika o nejonizujućim zračenjima u domenu visokih frekvencija. Navedene su neke od nedoumica u tumačenju pravilnika i predloženo je kako da se one razreše u njihovoj daljoj primeni. U radu je dat i primer merenja električnog polja širokopojasnim instrumentom u frekvencij­skom opsegu od 100 kHz do 6 GHz.

Ključne reči: Referentni granični nivoi, izloženost u prisustvu više izvora, merenje električnog polja

Decembra 2009. godine Srbija je dobila svoj prvi Pravilnik o granicama izlaganja ljudi nejonizujućim zračenjima [1] i Pravilnik o izvorima nejonizujućih zračenja [2]. Donošenje ova dva Pravilnika pozdravili su kako stručnjaci za zaštitu životne sredine, tako i mnogobrojni građani koje zabrinjava svakodnevni porast broja antena i elektroenergetskih uređaja u njihovom okruženju. Primena Pravilnika povezana je i sa osnivanjem akreditovanih laboratorija za proveru stanja i obezbeđivanje poštovanja donesenih normi.

Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima [1] govori o električnom, magnetnom i elektromagnetnom polju u širokom opsegu frekvencija od 0 Hz do 300 GHz. Jačina električnog polja, E, izražava se u voltima po metru, V/m. Jačina magnetnog polja, H, izražava se u amperima po metru, A/m, ali se najčešće opisuje preko magnetne indukcije, B, odnosno gustine magnetnog fluksa, koja se izražava u teslama, T. Na visokim frekvencijama od interesa je i gustina snage, S, koja se meri u vatima po kvadratnom metru, W/m².

Pravilnik [1] definiše referentne granične nivoe izlaganja stanovništva električnim, magnetnim i elektromagnetnim poljima kao nivoe koji služe za praktičnu procenu izloženosti, kako bi se odredilo da li postoji verovatnoća da bazična ograničenja budu prekoračena. Pravilnik [1] ima niže referentne granične nivoe električnog i magnetnog polja od onih datih u Preporuci Evropskog saveta[3], iako su bazična ograničenja ista. Iz Tabela 1 i 2 vidi se da, u odnosu na Preporuku Evropskog saveta, naš nacionalni Pravilnik dozvoljava samo 40% vrednosti za referentne granične nivoe, bilo za jačinu električnog polja, bilo za magnetnu indukciju, u čitavom opsegu frekvencija. Poređenje referentnih graničnih nivoa za jačinu električnog polja i magnetnu indukciju prikazano je i na Slikama 1 i 2.

Tabela 1. Referentni granični nivoi za jačinu električnog polja

f – frekvencija; odgovara brojnim vrednostima u koloni za frekvencijski opseg.

Slika 1. Referentni granični nivoi za jačinu električnog polja

Tabela 2. Referentni granični nivoi za magnetnu indukciju

f – frekvencija; odgovara brojnim vrednostima u koloni za frekvencijski opseg.

Slika 2. Referentni granični nivoi za magnetnu indukciju

Na nižim i srednjim frekvencijama električno i magnetno polje se posmatraju nezavisno. Međutim, na visokim frekvencijama, u dalekoj zoni, električno i magnetno polje povezani su preko karakteristične impedanse slobodnog prostora, Z₀ = 377Ω. Tako, mereći jačinu električnog polja, jačinu magnetnog polja nalazimo iz izraza H = E/Z₀. Magnetna indukcija u slobodnom prostoru se nalazi iz linearne zavisnosti B = µ₀H gde je µ₀=4π*10^-7 H/m. U Pravilniku [1] i Preporuci Evropskog saveta [3] referentni granični nivoi jačine električnog i magnetnog polja su povezani preko navedenih relacija na frekvencijama iznad 10 MHz.

U dalekoj zoni, relacija S = E²/Z₀ povezuje gustinu snage i jačinu električnog polja. Referentni granični nivoi gustine snage definisani Pravilnikom [1] iznose 16% odgovarajućih referentnih graničnih nivoa definisanih Preporukom [3]. Poređenje referentnih graničnih nivoa za gustinu snage dato je u Tabeli 3. Na Slikama 3. i 4. prikazano je da za frekvencijske opsege od interesa za mobilnu telefoniju nacionalni Pravilnik [1] u odnosu na međunarodne preporuke [3], [4], dozvoljava 40% vrednosti za jačinu električnog polja, odnosno 16% za gustinu snage. Ova činjenica ukazuje na dobre namere naših zakonodavaca da se što bolje zaštiti stanovništvo.

Tabela 3. Referentni granični nivoi za gustinu snage

f – frekvencija; odgovara brojnim vrednostima u koloni za frekvencijski opseg.

Slika 3. Referentni granični nivoi za jačinu električnog polja u frekvencijskim opsezima od interesa za mobilnu telefoniju

Slika 4. Referentni granični nivoi za gustinu snage u frekvencijskim opsezima od interesa za mobilnu telefoniju

Kako naš Pravilnik [1] predstavlja jedini nacionalni dokument koji definiše granične nivoe nejonizujućih zračenja, smatramo da je neophodno razjasniti sve nedorečenosti.

Bazična ograničenja su ograničenja izloženosti vremenski promenljivim električnim, magnetnim ili elektromagnetnim poljima [4]. U zavisnosti od frekvencije, fizičke veličine koje se koriste za izražavanje bazičnih ograničenja su gustina struje, specifična brzina apsorbovanja energije (SAR) i gustina snage. Bazična ograničenja su određena polazeći od utvrđenih efekata ovih polja na zdravlje ljudi [4]. Pri određivanju bazičnih ograničenja razmatrani su samo akutni efekti polja na ljude jer do danas nije utvrđeno da li postoje i hronični efekti izlaganja ovim poljima. Zaštita od nepovoljnih zdravstvenih efekata zahteva da bazična ograničenja ne budu prekoračena [4].

Referentni granični nivoi se odnose na prostorno usrednjene vrednosti po čitavom telu izložene osobe, ali sa važnim uslovom da bazična ograničenja ni lokalno ne smeju da budu prekoračena [4].

Većina međunarodnih pravilnika definiše pojmove profesionalne izloženosti (occupational exposure) i izloženosti stanovništva (general public exposure). Evropske preporuke [3] i [4] definišu granice dozvoljene izloženosti za profesionalna lica. Prema ICNIRP-u [4], profesionalna lica su odrasle osobe koje su izložene poznatim povišenim nivoima polja, svesne mogućih rizika i obučene o primeni mera prevencije. Nasuprot tome, stanovništvo nije svesno postojanja polja. Stanovništvo uključuje ljude svih uzrasta, a takođe i pojedince narušenog zdravlja. Zbog toga su za stanovništvo, u odnosu na profesionalna lica, bazična ograničenja, ali i referentni granični nivoi, znatno niži.

U članu 2, stav 9 Pravilnika [1], zone povećane osetljivosti definisane su kao područja stambenih zona u kojima se osobe mogu zadržavati i do 24 sata dnevno: škole, domovi, predškolske ustanove, porodilišta, bolnice, turistički objekti, dečja igrališta; površine neizgrađenih parcela namenjenih, prema urbanističkom planu, za navedene namene u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Pravilnik [1] ne podrazumeva proveru nivoa izlaganja u zonama koje nisu obuhvaćene zonama povećane osetljivosti.

Zone povećane osetljivosti definisane Pravilnikom [1] trebale bi da obuhvate i sva ona mesta gde postoji mogućnost za trajnije zadržavanje ljudi. S obzirom da su bazična ograničenja zasnovana na akutnim efektima, bazična ograničenja bi trebalo da budu zadovoljena na svim mestima gde ljudi imaju pristup. Osim toga, potrebno je definisati nivoe dozvoljene izloženosti i u slučaju profesionalnih lica, kao i to ko čini kategoriju profesionalnih lica.

Primena merljivog referentnog nivoa osigurava poštovanje relevantnog bazičnog ograničenja [1], [3], [4]. Prekoračenje referentnog graničnog nivoa ne znači nužno da su i bazična ograničenja prekoračena [3], [4].

Član 3. Pravilnika [1] ukazuje na postojanje jednog suštinskog problema. Naime, ovaj član propisuje da u zonama povećane osetljivosti ne smeju da budu prekoračena bazična ograničenja. Bazična ograničenja navedena su u Tabeli 1. Pravilnika [1] i ista su kao ona data u Tabeli 1. u Preporuci Evropskog saveta [3]. Na osnovu ICNIRP-ovog dokumenta [4], odgovarajuća bazična ograničenja neće biti prekoračena za vrednosti polja data u Tabeli 2. reference [3]. Prema tome, referentni granični nivoi za polja koji su 2,5 puta veći od onih datih u Tabeli 2. Pravilnika [1] takođe će obezbediti da bazična ograničenja ne budu prekoračena. Samim tim, granice izlaganja električnom i magnetnom polju definisane Pravilnikom [1] nisu strože od granica koje su definisane dokumentom [3], kao što bi se to moglo očekivati na osnovu Slika 1-4.

Ovaj problem može se prevazići na dva načina:

1. promenom bazičnih ograničenja ili

2. zahtevanjem da u zonama povećane osetljivosti sve veličine budu manje od referentnih graničnih nivoa datih u Tabeli 2. Pravilnika [1].

Bazična ograničenja odnose se na veličine koje je znatno teže meriti i izračunati nego jačinu električnog i jačinu magnetnog polja. Stoga, predloženi drugi način omogućava lakšu proveru da li su nivoi izlaganja u zonama povećane osetljivosti u granicama dozvoljenih.

Za frekvencije iznad 10 MHz Pravilnik [1]razmatra samo okolnosti termičkih efekata i bazična ograničenja su izražena preko specifične brzine apsorbovanja energije i gustine snage. Obe ove veličine proporcionalne su kvadratu efektivne vrednosti električnog polja iz čega je očigledno da su kvadrati električnog, odnosno magnetnog polja, mera izloženosti na ovim frekvencijama. Smatramo da bi, za okolnosti samo termičkih efekata, u Pravilniku [1]trebalo eksplicitno navesti da se za izražavanje u procentima referentnog graničnog nivoa koriste kvadrati efektivnih vrednosti električnog, odnosno magnetnog polja. Osim toga, trebalo bi naglasiti da se za prostorno i vremensko usrednjavanje, za okolnosti termičkih efekata, takođe koriste kvadrati efektivnih vrednosti.

S obzirom da električna, magnetna i elektromagnetna polja mogu biti prostoperiodična, modulisana, impulsna, itd. trebalo bi eksplicitno navesti da se referentni granični nivoi odnose na efektivne vrednosti električnog polja, magnetnog polja i magnetne indukcije. Isto tako bi trebalo precizirati kolike su maksimalne dozvoljene vršne vrednosti u slučaju impulsnih polja, kao što to definišu evropske preporuke [3], [4].

Na osnovu člana 10. Pravilnika [1], u slučaju izlaganja nejonizujućim zračenjima u prisustvu više izvora, moraju da se koriste kriterijumi u odnosu na referentne granične nivoe jačine polja, i to:

- za netermičke efekte relevantne do 10 MHz

- za termičke efekte relevantne iznad 100 kHz

gde su a=87V/m, b=5A/m, c=(87/f^1/2)V/m i d=(0,73/f)A/m. E_L,i i H_L,i su referentni granični nivoi na frekvenciji i, dati u Tabeli 2 Pravilnika [1]. Konstante a, b, c i d imaju istu vrednost kao i u Preporuci Evropskog saveta [3]. S obzirom da su referentni granični nivoi u Pravilniku [1] 40% od referentnih graničnih nivoa u preporuci [3], očigledno je da i konstantne a, b, c i d, iz člana 10. Pravilnika [1] takođe treba da promene vrednosti.

Jedna od mogućnosti da se prevaziđe ova nelogičnost je da se za ove konstante usvoje vrednosti koje su jednake 40% od vrednosti date u preporuci [3], odnosno a = 34,8 V/m, b = 2 A/m, c= (34,8/f^1/2)V/m i d=(0,292/f)A/m.

Kao primer navodimo hrvatski pravilnik o zaštiti od elektromagnetnog polja [5]u kojem su referentni granični nivoi jednaki onima koji su dati u Pravilniku [1], a vrednosti konstanti su dvostruko manje od predloženih: a = 17,4 V/m, b = 1 A/m, c= (17,4/f^1/2)V/m i d=(0,146/f)A/m.

Veoma često jedan izvor (npr. jedna antena ili jedna bazna stanica mobilne telefonije) ne zrači samo na jednoj frekvenciji. Prilikom određivanja stepena izloženosti elektromagnetnom polju u ovom slučaju moraju da se koriste izrazi iz člana 10. Pravilnika [1]. U tom slučaju izloženost od 10% iznosi 0,1 neke od suma -i ne može da se govori o 10% od referentnog graničnog nivoa.

Na osnovu iznetog, sledi da je potrebno definisati pojam izloženosti nejonizujućem zračenju kao:

- maksimum od suma u izrazima i , u slučaju okolnosti netermičkih efekata,

- maksimum od suma u izrazima i , u slučaju okolnosti termičkih efekata.

U Pravilniku [2] o vrstama izvora nejonizujućeg zračenja i načinu njihovog ispitivanja, definišu se važne osobine izvora elektromagnetnog polja. Međutim, moderni izvori često imaju svoju unutrašnju kontrolu, mogućnost adaptacije i tehnološka rešenja koja otežavaju definisanje bitnih parametara na jednoznačan način.

Član 3. Pravilnika [2], navodi da se„izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa smatraju izvori elektromagnetnog zračenja koji mogu da budu štetni po zdravlje ljudi, a određeni su kao stacionarni i mobilni izvori čije elektromagnetno polje u zoni povećane osetljivosti dostiže najmanje 10% iznosa referentne, granične vrednosti propisane za tu frekvenciju“.

Sledeću stvar bi trebalo pojasniti: na frekvencijama iznad 10 MHz nacionalni Pravilnik [1] o granicama izlaganja razmatra samo termičke efekte. Zato su relevantne veličine na ovim frekvencijama gustina snage ili kvadrati efektivnih vrednosti električnog, odnosno magnetnog polja. To je veoma značajno jer nacionalni Pravilnik o izvorima [2]zahteva da se odrede izvori od posebnog interesa i definiše ih kao izvore na kojima izloženost može da pređe 10% referentnog graničnog nivoa. Električnom polju koje iznosi na primer 20% referentnog graničnog nivoa, odgovara gustina snage koja iznosi svega 4% referentnog graničnog nivoa na istoj frekvenciji. Velika je razlika da li se za poređenje koristi referentni granični nivo efektivne vrednosti električnog polja ili gustine snage.

Neophodno je pojasniti da li je izvor od posebnog interesa, kada se razmatraju samo termički efekti, izvor čija gustina snage dostiže najmanje 10% referentnog graničnog nivoa propisanog za tu frekvenciju, ili se ograni­čenje odnosi i na električno, odnosno magnetno polje.

U Pravilniku [2] o izvorima od posebnog interesa treba predvideti da i izvor (ili grupa izvora na bliskim lokacijama) koji emituje na više različitih frekvencija takođe može biti izvor od posebnog interesa, u slučaju kada stvara izloženost veću od 10% u nekoj od suma -.

Svaka antena može da zrači na jednoj, dve ili više različitih frekvencija. U slučaju GSM baznih stanica, mora da se definiše da li je izvor svaki nosilac ponaosob, ili svaka antena ponaosob, a takođe i kako postupiti u slučaju kada se na istoj lokaciji nalaze bazne stanice koje rade u različitim opsezima i/ili pripadaju različitim operatorima.

Sledeća tri primera odnose se na elektromagnetna zračenja različitih frekvencija i ilustruju situacije iz lokalnog gradskog okruženja.

Primer 1.GSM bazna stanica emituje u opsegu 900 MHz. Često je ovakva bazna stanica trosektorska sa po dva kanala u svakom sektoru. Svi kanali jedne bazne stanice imaju nosice na različitim frekvencijama. Posmatrajmo jedan sektor (jednu antenu). Ako elektromagnetno polje jednog nosioca dostiže, recimo, 8% referentnog graničnog nivoa gustine snage u nekoj tački, tada za dva nosioca, prema članu 10. Pravilnika o granicama izlaganja [1], izloženost iznosi 0,16. Kada se ova vrednost uporedi sa jedinicom dobija se da to iznosi 16% dozvoljene izloženosti elektromagnetnom polju. U praksi se sreću i bazne stanice sa četiri nosioca u svakom sektoru, u kom slučaju bi izloženost u gornjem primeru iznosila čak 32%. Iako je izloženost veća od 10%, ni na jednoj frekvenciji gustina snage ne prelazi 10% referentnog graničnog nivoa.

Potrebno je da Pravilnik [2] predvidi mogućnost da opisana GSM bazna stanica može da bude izvor od posebnog interesa, s obzirom da ukupna izloženost može da pređe 10%.

Primer 2.Postoje trosektorske bazne stanice koje emituju u dva različita opsega, na primer GSM 900 i GSM 1800. Ovakve bazne stanice često koriste dual-band antene, tako da imaju po jednu antenu u svakom sektoru. U ovom slučaju može da se desi da izloženosti u frekvencijskim opsezima koji pripadaju servisima GSM 900 i GSM 1800 ne prelaze 10%, ali da zbir ovih izloženosti prelazi 10%.

Pravilnik [2] bi trebalo da predvidi da i ovakve bazne stanice mogu biti izvor od posebnog interesa.

Primer 3.Više baznih stanica na istoj lokaciji, ili na bliskim lokacijama, mogu da pripadaju istom, ali i različitim operatorima. Pretpostavimo da na istoj lokaciji postoje tri operatora, svaki sa opremom u sva tri opsega, GSM 900, GSM 1800 i UMTS, kao i to da gustina snage pojedinih nosilaca ne prelazi 10% referentnog graničnog nivoa na odgovarajućoj frekvenciji. Sa druge strane, zbog velikog broja nosilaca, izloženost elektromagnetnom polju može biti čak i znatno veća od 10% dozvoljene vrednosti u nekom delu prostora.

Potrebno je da Pravilnik [2] definiše šta je u ovom i sličnim slučajevima izvor od posebnog interesa, kao i da predvidi da opisana grupa baznih stanica može da predstavlja izvor (ili grupu izvora) od posebnog interesa u slučaju kada stvara izloženost veću od 10%.

Za merenje na raspolaganju nam je bio prenosni širokopojasni instrument Narda NBM-550, sa EF 0691 sondom, koja meri električno polje u frekvencijskom opsegu od 100 kHz do 6 GHz. Ovaj frekvencijski opseg obuhvata gotovo sve frekvencije koje emituju bazne stanice bežičnih telekomunikacija. Instrument NBM-550 sa sondom EF 0691 dizajniran je za monitoring elektromagnetnog polja. Merni opseg instrumenta je od 0,35 V/m do 650 V/m.

U sondi EF 0691 se kao senzori za električno polje koriste tri dipola sa diodnim detektorima koji su postavljeni u tri međusobno ortogonalna pravca. Detektovani signali se dovode odvojeno u NMB-550, gde se kombinuju. Na taj način sonda omogućava izotropno merenje koje je nezavisno od polarizacije i pravca elektromagnetnih talasa.

NBM-550 sa sondom EF 0691je širokopojasni instrument. Na osnovu izmerene efektivne vrednosti električnog polja ne mogu da se odrede pojedinačni doprinosi izvora na različitim frekvencijama. Zato se, u slučaju merenja sa širokopojasnim instrumentom, za granice izlaganja uzimaju najniži referentni granični nivoi iz mernog opsega instrumenta. U našem slučaju, to su referentni granični nivoi iz opsega 10−400 MHz i to:

- 11,2 V/m za efektivnu vrednost električnog polja i

- 0,326 W/m² za gustinu snage.

U urbanoj sredini u kojoj živimo, najčešći je slučaj da elektromagnetno polje potiče od više nezavisnih izvora. Za određivanje izloženosti potrebna su izotropna merenja.

Merenja električnog polja su izvršena u stanu na petom spratu stambene zgrade. Ovaj stan je odabran zato što se sa terase stana vidi veliki broj različitih antena: antena FM predajnika lokalne radio stanice i antene četiri trosektorske bazne stanice mobilne telefonije. Antene su lokalizovane samo sa balkonske strane stana, dok ih sa drugih strana stana nema. Podaci o antenama nisu bili poznati. Udaljenost antena dve bazne stanice iznosi više od 500 m, dok je udaljenost druge dve bazne stanice i radija procenjena na oko 300 m.

Stan se nalazi na visini od oko 15 m iznad tla. Merenja unutar stana izvršena su 21. decembra 2010. godine od 12 do 14 sati, na način propisan standardom SRPS EN 50492 [6]. Prema standardu [6], minimalno rastojanje između sonde i tela osobe koja meri, kao i bilo kog reflektujućeg objekta, treba da bude 1 m za frekvencije ispod 300 MHz i 0,5 m za frekvencije iznad 300 MHz. Najpre je prostor skeniran na visini od 1,5 m [6]i zabeležena su očitavanja instrumenta pri opciji Max Hold koja omogućava očitavanje maksimalne efektivne vrednosti električnog polja. Skeniranje prostora u stanu izvršeno je laganim pomeranjem instrumenta od tačke do tačke po unapred definisanoj mreži, sa korakom od 0,5 m. Rezultati skeniranja u dnevnom boravku prikazani su na Slici 5.

Slika 5. Rezultati merenja maksimalne efektivne vrednosti električnog polja u dnevnom boravku

Najveća efektivna vrednost električnog polja 0,96 V/m izmerena je ispred vrata terase sa koje postoji optička vidljivost do udaljenih antena mobilne telefonije i radiodifuzije.

Elektromagnetno polje varira u prostoru i vremenu, tako da jačina polja koja se koristi za procenu izloženosti treba da se odredi na osnovu vremenskog i prostornog usrednjavanja izmerenih vrednosti. Kada je ustanovljena tačka u kojoj je vrednost električnog polja najveća, na tom mestu izvršeno je merenje na tri visine prema standardu [6]: na visinama od 110 cm, 150 cm i 170 cm u trajanju od po 6 minuta, kao što je propisano Pravilnikom [1]. Za ova merenja instrument je postavljen na tripod od drveta i udaljenost operatora od sonde bila je veća od 2 m kako bi se dodatno smanjio uticaj operatora na rezultate merenja.

Za vremensko usrednjavanje, za okolnosti termičkih efekata, usrednjavaju se kvadrati efektivnih vrednosti električnog polja u vremenskom intervalu od 6 minuta.

Za prostorno usrednjavanje, za okolnosti termičkih efekata, usrednjavaju se kvadrati vremenski usrednjenih efektivnih vrednosti električnog polja izmereni na tri visine

Rezultati merenja električnog polja zabeleženi su u V/m. Srednja vrednost efektivne vrednosti električnog polja, E_sr , dobijena je vremenskim i prostornim usrednjavanjem na prethodno opisan način. Korišćenjem veze između gustine snage i efektivne vrednosti električnog polja u dalekoj zoni, određena je srednja vrednost gustine snage. Ovako određena gustina snage izražena u W/m² , upoređena je sa referentnim graničnim nivoom od 0,326 W/m² za gustinu snage. Rezultati merenja prikazani su u Tabeli 4.

Tabela 4. Rezultati merenja

*referentni granični nivo [1] za opseg 10-400 MHz

Iako su rezultati većine merenja bili ispod mernog opsega instrumenta, merenja su pokazala da je elektromagnetno polje u stanu znatno ispod referentnog graničnog nivoa definisanog Pravilnikom [1]za zone povećane osetljivosti.

Donošenje nacionalnih Pravilnika o granicama i izvorima nejonizujućih zračenja otvara nove mogućnosti za zaštitu i unapređenje kvaliteta života i rada stanovništva. Razvoj komunikacione tehnologije i usavršavanje tehnike nameće potrebu da i zakonodavac prati ovaj razvoj razvijajući novu terminologiju i definišući granice na nov način.

U slučaju nacionalnih Pravilnika o granicama i izvorima nejonizujućih zračenja, neophodno je dopuniti definicije i otkloniti neusaglašenosti. Posebnu pažnju treba obratiti na ova dva Pravilnika pošto se radi o izuzetno dinamičnoj oblasti u kojoj se tehnika i tehnologija brzo menjaju, a saznanja o mogućim efektima nejonizujućih zračenja tek prikupljaju.

Zahvalnica

Rad je nastao kao deo istraživanja na projektu TR18043 Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Srbije.

Literatura

[1] Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima, Sl. glasnik RS br. 104/09, decembar 2009.

[2] Pravilnik o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, vrstama izvora, načinu i periodu njihovog ispitivanja, Sl. glasnik RS br. 104/09, decembar 2009.

[3] “Council Recommendation on the Limitation of Exposure of General Public to Electromagnetic Fields (0 to 300GHz),” Official Journal of the European Communities, 1999, L199/59.

[4] International Commission on Non-ionizing Radiation Protection, “Guidelines for limiting exposure to time-varying electric, magnetic, and electromagnetic fields (Up to 300 GHz)”, Health Physics, vol. 74, April 1998, pp. 494‑522.

[5] Pravilnik o zaštiti od elektromagnetskih polja, NN204-2003, Hrvatska.

[6] Osnovni standard za merenje jačine elektromagnet­skog polja na licu mesta u odnosu na izlaganje ljudi u blizini baznih stanica, SRPS EN 50492: 2010.

Autori

Anamarija Juhas diplomirala je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1990. godine i magistrirala na Elektrotehničom fakultetu u Beogradu 1994. godine na smeru Antene i prostiranje talasa. Doktorsku disertaciju odbranila je 2009. godine iz oblasti Teorijske elektrotehnike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde i danas radi kao docent. Doc. dr Juhas je autor 30 naučnih radova od kojih su tri objavljena u vodećim međunarodnim časopisima.

Miodrag Milutinov diplomirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 2001. godine i magistrirao na istom fakultetu 2009. godine. Mr Milutinov je autor preko 20 naučnih radova.

Neda Pekarić-Nađ diplomirala je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 1978. godine, a magistrirala i doktorirala iz oblasti Antene i prostiranje talasa 1981. i 1984. godine na Elektrotehničom fakultetu u Beogradu. Zaposlena je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde danas radi kao redovni profesor. Prof. dr Pekarić-Nađ je autor preko 50 naučnih radova od kojih je tri objavljeno u vodećim međunarodnim časopisima.