CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

Moderni radio-komunikacioni sistemi koriste signale na sve višim frekvencijama, sa širim propusnim opsezima i manjim snagama, kao i sve složenijim modulacionim formatima. Ovakav trend sa jedne strane poboljšava efikasnost i efektivnost radio-komunikacija, ali sa druge strane otežava kontrolu korišćenja radio-frekvencijskog (RF) spektra i time usložnjava jednu od najvažnijih aktivnosti u upravljanju RF spektrom. Naime, tradicionalni sistemi za monitoring RF spektra se sastoje od skupih monolitnih mernih uređaja koji obuhvataju složene antenske sisteme, RF merače EM polja, goniometre, analizatore spektra i ostali pomoćni računarski i komunikacioni hardver i softver. Merna oprema je smeštena bilo na specijalnim vozilima bilo na fiksnim lokacijama, tzv. kontrolno-mernim centrima, koje su najčešće udaljene od urbanih sredina gde ima najviše radio-stanica. Time je otežan monitoring signala na višim frekvencijama zbog njihovog značajnog slabljenja prilikom prostiranja od udaljenih predajnika do uređaja za monitoring. Funkcionalne, operativne i ekonomske karakteristike klasične merne opreme nisu prilagođene za veći broj novih zadataka koji su deo poslova kontrole RF spektra [1], a naročito ne za detekciju i klasifikaciju signala na frekvencijama višim od 1GHz i za lociranje njihovih predajnika.

Uzimajući u obzir sve karakteristike modernih komunikacionih signala, oprema za monitoring takvih signala bi, u idealnom slučaju, trebalo da bude distribuirana, povezana i međusobno sinhronizovana, da bi omogućila pronalaženje lokacije izvora signala. Pri tome bi oprema trebalo da bude i relativno jeftina, otporna na teže atmosferske uslove rada, laka za održavanje i male potrošnje. Ona bi takođe morala da pokriva široki opseg frekvencija i da ima dovoljno procesorske snage da se u realnom vremenu izbori sa širokom lepezom analogno i digitalno modulisanih signala.

Poslednjih godina na tržištu merne opreme pojavljuju se proizvodi koji najavljuje novu paradigmu u monitoringu RF spektra [2], [3], a poseduju nabrojane karakteristike. Radi se, pre svega, o mreži prostorno distribuiranih, sinhronizovanih, daljinski upravljanih, jeftinih modula nazvanih RF senzori, koje se lako montiraju i jednostavno i efikasno koriste, naročito u većim urbanim sredinama u kojima su češće nego drugde prisutni digitalno modulisani

signali na relativno visokim frekvencijama. Isti senzori se, po potrebi, mogu instalirati na vozila i, iskoristiti za prikupljanje u pokretu velike količine podataka o korišćenju RF spektra, uključujući i one o lokacijama izvora tih signala, odnosno predajnika.

Razmatrajući postojeće stanje i trendove u oblasti monitoringa RF spektra, Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) donela je Strategiju razvoja monitoringa RF spektra na teritoriji Republike Srbije [4] u kojoj su definisani glavni pravci razvoja ove nadležnosti koja je Zakonom o elektronskim komunikacijama dodeljena Agenciji [5]. Jedan od zaključaka iz strategije je da se dalje opremanje Agencije odvija u dva različita, komplementarna pravca koji vode ka njenom osposobljavanju za sledeće aktivnosti u oblasti kontrole spektra:

(1)obavljanje fundamentalnih merenja nabrojanih u Pravilniku o kontroli [6], a po preporukama i priručniku Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) [7], za koje će se nabavljati klasična merna oprema i

(2)izvršavanje zadataka monitoringa koje postavljaju nove radio-komunikacione tehnologije, i to nabavkom pomenutih RF senzora.

U daljem tekstu opisane su osnovne karakteristike sistema sa tri RF senzora proizvođača firme Agilent [2], koje je Agencija nabavila i implementirala u cilju eksperimentalnog ispitivanja njegove pogodnosti za monitoring RF spektra. U Glavi 2. opisane su funkcionalne i operativne karakteristike implementiranog sistema. U Glavi 3. dati su osnovni principi rada RF senzora koji za geolociranje predajnika koristi metod TDOA (Time Difference of Arrival), koji kao osnovne podatke koristi razlike u vremenu prispeća signala od izvora do različitih RF senzora u mreži. U Glavi 4. prikazani su i diskutovani rezultati merenja. U zaključku je analizirana upotrebljivost sistema.

2. MREŽA SINHRONIZOVANIH RF SENZORA

Agencija je za potrebe monitoringa RF spektra nabavila tri RF senzora firme Agilent sa oznakom N6841A. Na Slici 1 šematski su prikazane mreža i približne lokacije RF senzora koji su montirani na objektima na teritoriji šire zone Beograda.

Slika 1. Implementirana mreža RF senzora

Svaki od ovih RF senzora ima sledeće module i karakteristike:

• širokopojasni prijemnik sa mernim opsegom od 20MHz do 6 GHz;
• podešavajući MF propusni opseg do 20 MHz;
• dva antenska RF priključka;
• bafer za memorisanje signala od 512 MB;
• vrlo pecizan sistem za sinhronizaciju i utiskivanje zapisa vremena (time stamp) pri merenjima;
• integrisani GPS sa aktivnom antenom;
• modul za povezivanje RF senzora preko TCP/IP mreža;
• softverski definisan prijemnik koji koristi operativni sistem na bazi LINUX-a;
• ceo senzor je smešten u zapečaćenu kutuju od tvrdog materijala koja pruža zaštitu od vremenskih nepogoda i omogućava jednostavnu montažu.

Umreženi RF senzori obezbeđuju kontinualni automatski monitoring RF spektra, što uključuje:

• pretraživanje, detekciju i demodulaciju signala;
• analizu, kako analognih tako i digitalnih signala;
• određivanje geolokacije izvora signala korišćenjem TDOA metode;
• otkrivanje i rešavanje slučajeva pojave interferencije;
• određivanje zauzetosti, odnosno stepena iskorišćenosti RF spektra.

Ovi senzori su naročito efikasni ako se nalaze blizu širokopojasnih predajnika koji emituju signale male snage i na visokim frekvencijama. Kako je propagaciono slabljenje takvih signala znatno, važno je da senzor bude relativno blizu izvora signala, kao i da sva ostala slabljenja budu minimalna, što je postignuto kolokacijom antena i RF senzora, tako da su gubici usled prostiranja duž antenskih kablova minimalni.

Iako RF senzori N6841A mogu da rade pojedinačno kao prijemnici sa odgovarajućim antenama, njihove mogućnosti dolaze do izražaja tek kada su povezani u mrežu. Ta mreža senzora može biti i deo postojećeg sistema za monitoring, kao što je to prikazano na Slici 2. Više povezanih RF senzora omogućava aktiviranje funkcije geolociranja izvora signala. Svaki senzor, sinhrono sa ostalima u mreži, vrši pretraživanje željenog dela RF spektra, a zatim se dobijeni podaci o signalima automatski upoređuju i analiziraju i na osnovu toga se vrši određivanje pozicije izvora signala.

Čak i kada su umreženi, RF senzorima se mogu dinamički dodeljivati pojedinačni zadaci monitoringa, nezavisno od ostalih senzora. Ako RF senzor sadrži odgovarajući softverski modul N6820E za nadgledanje RF spektra (Slika 1), onda je moguća precizna i vrlo brza detekcija, klasifikacija i registracija signala prisutnih u spektru. Pri tome se može koristiti i softver koji prepoznaje tridesetak tipova modulacije signala i koji može da izvrši, kako demodulaciju tako i određivanje vrednost parametara modulacije za svaki tip.

RF senzor se može koristiti i kao daljinski upravljani digitalni konvertor detektovanih signala nad kojima je moguće vršiti naknadnu obradu pomoću korisničkih aplikacija razvijenih na otvorenom API interfejsu. Taj interfejs je baziran na Majkrosoftovom programskom jeziku NET C i podržava osnovne funkcije za kontrolu prijemnika i prikupljanje podataka.

Slika 2. Kompletan sistem za monitoring i kontrolu RF spektra, [1]

3. TDOA METODA GEOLOCIRANJA

Goniometrisanje i geolociranje radio stanica su vrlo važni postupci u poslovima kontrole RF spektra. U prvom slučaju se radi o određivanju pravca koji definišu tačka posmatranja i izvor signala, odnosno predajnik koji emituje, a u drugom slučaju određuje se lokacija emitera. Podatak o azimutu dolazećeg EM talasa, koji se dobija goniometrisanjem, obično nije dovoljna informacija za potrebe kontrole spektra, te se pribegava višestrukim merenjima istog izvora emisija sa različitih pozicija, da bi se onda postupkom triangulacije geolocirao izvor. Geolociranje izvora signala je neophodno:

• u vanrednim situacijama kada je emisija predajnika putokaz ka mestu nesreće;
• radi otkrivanja položaja neovlašćenih korisnika spektra;
• radi otkrivanja položaja predajnika koji stvaraju štetne smetnje (interferenciju);
• radi identifikacije bilo poznatih bilo nepoznatih predajnika;
• radi otkrivanja ostalih elektronskih i električnih uređaja i opreme koji stvaraju štetne smetnje.

Najosnovnije komponente mernog sistema za goniometrisanje su antenski sistem, prijemnik i procesor za obradu signala. Klasični sistemi za goniometrisanje najčešće koriste metodu određivanje ugla dolaska EM signala (Angle of Arrival - AOA) i služe se uređajima kao što su rotirajuće antene, Doplerov ili pseudo-Doplerov radar, Votson-Vatov radar, fazni interferometar i korelacijski interferometar. Pri tome se, kao ulazni parametar u algoritme za obradu signala, koriste ili veličina amplitude ili faza dolazećeg signala. Konkretne merne tehnike se razlikuju po preciznosti, osetljivosti prijemnika, imunosti na izobličene EM signale, osetljivosti na depolarizaciju i interferenciju, kao i po minimalnom potrebnom vremenu trajanja signala.

Za razliku od klasične metode, RF senzori se oslanjaju na TDOA metodu koja za određivanje lokacije emitera koristi podatak o relativnom vremenu dolaska istog signala na više različitih senzora. Ovakvi sistemi nude mnogo veću fleksibilnost u izboru antena, a koje su najčešće jednostavne omnidirekcione, kao i mesta za instaliranje uređaja, jer je osetljivost na refleksije od obližnjih objekata znatno manja nego kod klasičnih goniometara. Baš ta mogućnost da se koriste jednostavne antene koje se istovremeno i lako instaliraju čini RF senzore vrlo pogodnim i za privremena rešenja kada je na nekoj lokaciji potrebno izvršiti merenja samo u određenom vremenskom periodu.

Obično se smatra da je TDOA metoda manje precizna za uskopojasne signale. To je generalno tačno, ali samo ako se razmatra širina spektra, jer širokopojasni signali imaju kratke vremenske karakteristike koje povećavaju preciznost TDOA metode pod uslovima višestrukog prostiranja signala. Ipak, preciznost merenja je uslovljena i odnosom signal-šum na prijemu, koji je bolji za uskopojasne signale na nižim frekvencijama. Treba napomenuti da je TDOA metoda pogodna za sve modulisane signale, ali se ne može koristiti za lociranje izvora kontinualnog nemodulisanog signala, jer on ne nosi nikakav podatak o vremenu.

TDOA metoda je zasnovana na jednostavnom konceptu da se svako rastojanje između izvora EM signala i bilo koja dva prijemnika može izraziti kao razlika između vremena dospeća tih signala do prijemnika. Proizvod vremenske razlike i brzine signala daje razliku u rastojanju između odgovarajućih prijemnika i izvora signala (svakom metru razlike rastojanja odgovaraju 3,3 nanosekunde razlike u vremenu).

U dvodimenzionom koordinatnom sistemu jednačina razlike puteva ΔD=D1-D2 opisuje hiperbolu. Na Slici 3 nacrtano je pet hiperbola za različite vrednosti ΔD. Lokacija izvora signala S je označena na jednoj od tih linija. Kako hiperbola predstavlja konstantnu razliku rastojanja, izvor signala se može premeštati duž te linije, a da ne utiče na vremensku razliku dospeća signala na prijemnike R1 i R2. Jasno je da su za određivanje lokacije izvora potrebna najmanje tri prijemnika. Kao što je prikazano na Slici 4, za slučaj tri prijemnika mogu se formirati tri različita para prijemnika za tri različite vremenske razlike, što je predstavljeno sa tri hiperbole. U idealnom slučaju one bi trebalo da imaju jednu zajedničku presečnu tačku koja označava lokaciju izvora signala, odnosno predajnika.

Slika 3. Vremenska razlika u funkciji razlike u rastojanju ΔD=D1-D2, [7]

Uočeno je da su za određivanje lokacije potrebna samo dva uparivanja, a ne tri. Međutim, s obzirom na to da situacija u praksi najčešće nije idealna, redudantni treći par može znatno da poveća preciznost određivanja tačne lokacije izvora signala. Na primer, na Slici 4 izvor signala je fizički najbliži prijemniku R3. Ako se pretpostavi da prijemnik R3 prima signal veće snage nego ostala dva prijemnika, zaključak je da, uparivanja podataka sa prijemnika R1-R3 i R2-R3 može da pruži precizniju procenu vremenske razlike od uparivanja R1-R2. Algoritmi za geolociranje izvora signala često koriste ove redudantne podatke za poboljšanje preciznosti određivanja lokacije. Zaključak je da sa porastom broja korišćenih RF senzora za geolociranje izvora signala raste preciznost određivanja lokacije.

Slika 4. Izvor signala je na preseku dve ili više hiperbola, [7]

Postoje dva fundamentalna metoda za izračunavanje TDOA signala koji stižu na dva prijemnika. U prvom metodu svaki prijemnik određuje i saopštava vreme dolaska signala TOA (Time Of Arrival), a zatim se ta vremena oduzimaju i dobija se vremenska razlika. Po drugom metodu svaki prijemnik digitalizuje primljeni signal i odbircima pripisuje vremenski zapis na osnovu koga se numeričkim algoritmima vrši procena tražene lokacije. Prvi metod ne zahteva veliki saobraćaj podataka preko mreže do servera gde se vrši proračun, ali je zato vrlo osetljiv ako je odnos signal-šum na prijemu mali i ako postoji signal interferencije ili višestruko prostiranje signala. U tim slučajevima druga metoda je mnogo efikasnija, jer je i u lošim uslovima prijema veliki broj primljenih odbiraka sa vremenskim zapisima dovoljan da preciznije odredi lokaciju izvora. Jedini problem je velika količina podataka koja se mora preneti do servera za svako ažuriranje pozicije predajnika.

Slika 5. Procena TDOA korišćenjem unakrsne korelacije

Najčešće korišteni algoritam za određivanje TDOA bazira se na izračunavanju unakrsne korelacije između signala x(t) i y(t) dospelih do dva različita RF senzora koji su u mreži međusobno sinhronisani (Slika 5), i to najčešće pomoću GSP modula. Unakrsna korelaciona funkcija je definisana na sledeći način:

gde t predstavlja vremensku razliku u dospeću signala x(t) i y(t) do odgovarajućih senzora. Ako između x(t) i y(t) postoji sličnost, onda verovatno oba signala potiču od istog izvora i unakrsna korelaciona funkcija ima vršnu vrednost baš za vrednost t za koju se ti signali najbolje poklapaju po sličnosti.

Na Slici 6 prikazane su unakrsne korelacione funkcije za tri para RF senzora. Idealno, na svakom od tri grafika prikazao bi se jedan impuls, različito pozicioniran po x-osi. Kako su na slici prikazani rezultati dobijeni merenjima realnog signala, to se i na unakrsne korelacione funkcije odražavaju nesavršenosti i uticaj, kako šuma tako i drugih neželjenih signala. Naime, na sva tri grafika vidi se uticaj višestrukog prostiranja u vidu većeg broja impulsa. Na grafiku koji se odnosi na uparivanje R1-R3 vidi se i uticaj malog odnosa signal-šum. Bez obzira na pomenute nesavršenosti, algoritam za TDOA uspešno izdvaja informaciju o lokaciji izvora signala.

Redukcija šuma je jedna od bitnih karakteristika TDOA metode koja koristi unakrsnu korelaciju, tako da uspešno geolociranje korišćenjem tri ili više RF senzora moguće čak i ako je odnos signal-šum negativan. Svakako da duže vreme merenja signala daje preciznije podatke o lokaciji predajnika.

Na preciznost geolociranja utiče nekoliko faktora: relativna pozicija RF senzora u odnosu na izvor signala, širina spektra, periodičnost i višestruko prostiranje signala, preciznost sinhronizacije RF senzora, kao i nivo i trajanje signala. Za neke od ovih faktora već je dato objašnjenje. Najbitniji faktor je topologija rasporeda RF senzora. Najbolja preciznost se dobija ako se izvor signala nalazi u okviru regiona omeđenog geometrijskom figurom u čijim

Slika 6. Unakrsna korelacija pod uticajem šuma i višestrukog prostiranja

temenima su RF senzori. Na Slici 7. dat je primer za slučaj tri RF senzora. Označen je region, odnosno trougao, u kome se očekuje veća preciznost određivanja lokacija izvora signala. U prikazanom slučaju najmanja preciznost geolociranja je neposredno iza RF senzora, dok su u regionu koji je daleko od trougla linije hiperbola skoro paralelne, tako da se geolociranje pretvara u goniometrisanje, odnosno određivanje azimuta izvora signala. Najnepovoljniji razmeštaj RF senzora bio bi ako bi oni bili kolinearni i tada bi se izgubila mogućnost geolociranja. Nažalost, vrlo često se zbog problema sa izborom pogodnih mesta za montiranje senzora kompromituje ovo geometrijsko pravilo i time otežava postupak geolociranja.

Slika 7. Preciznost geolokacije

Pored rasporeda RF senzora, preciznost sinhronizacije je krucijalna za preciznost geolociranja TDOA metodom. U tom pogledu potrebno je obratiti pažnju i na kašnjenja koja unose antenski kablovi i eventualno upotrebljeni filteri.

4. REZULTATI MERENJA

Veliki urbani centar kakav je Beograd ima razvijen radio-komunikacioni saobraćaj, pri čemu je u upotrebi veliki broj radio-stanica najnovijih tehnologija i u širokom dijapazonu spektra. Uzimajući u obzir potrebe posla, karakteristike RF senzora, činjenicu da se korisnici spektra pomeraju ka višim frekvencijama i da rade sa manjim snagama, kao i ekonomsku stranu problema, RATEL je nabavio i instalirao sistem od tri umrežena RF senzora, kao prvi korak ka automatskoj kontinualnoj kontroli korišćenja RF spektra na široj teritoriji Beograda. Tri RF senzora čine minimalnu, ali dovoljnu konfiguraciju sistema za testiraju njegovih karakteristika u početnoj fazi projekta.

Projekti razmeštanja mreže RF senzora su već započeti u nekoliko evropskih gradova, pri čemu je najdalje otišao London [8] u kome je instalirano više od 50 takvih uređaja i sistem je u operativnom radu jos od 2009. godine.

Prilikom određivanja lokacija za RF senzore vodilo se računa, kako o funkcionalnim uslovima rada tako i o praktičnim stvarima u vezi sa instalacijom i održavanjem, koje podrazumevaju dostupnost Interneta preko koga je umrežavanje sprovedeno, lakoću instaliranja, pogodnost pristupa, cenu iznajmljivanja itd. Raspored senzora je prikazan na mapi Beograda na Slici 8. Njihova konfiguracija geometrijski obrazuje skoro jednakokraki trougao koji prekriva značajan deo grada i u kome je garantovana veća preciznost geolociranja emitera. Pre instaliranja izvršena su prethodna merenja stanja spektra na tim lokacijama i vizuelna inspekcija samih lokacija, da bi se na vreme izbegli izvori signala u blizini senzora, pojave višestrukog prostiranja i smanjila dužina antenskih kablova kao izvora dodatnog slabljenja signala. Nakon toga je sistem instaliran i on se sada nalazi u eksperimentalnom radu, pri čemu se rezultati automatske 24-časovne kontrole korišćenja spektra kontinualno prikazuju na portalu RATEL-a [9]. Korisnik portala može da izabere jedan od tri grafika koji prikazuju signale zabeležene u radio-frekvencijskom opsegu od 20 MHz do 1 GHz, izražene u dBm.Po potrebi se može menjati rezolucija prikaza po frekvencijama. Na Slici 8 dat je prikaz spektra koji „vidi” RF senzor sa naznačenim opsezima koji se odnose na najistaknutije elektronske usluge koje se pružaju korišćenjem radio komunikacija.

Ovakav prikaz omogućava kontinualnu kontrolu korišćenja spektra i mogućnost uočavanja, kako početka rada novih radio stanica tako i određivanja zauzeća pojedinih frekvencija i kanala. Za otkrivanje novih stanica moguće je postaviti pragove alarma koji rade na bazi detekcije promene energije u kanalu, kao i ostalih parametara frekvencijskog kanala. Prag alarma može da bude definisan od strane korisnika, i to obično kao jedinstven nivo duž svih frekvencija, a može i automatski da se generiše na osnovu prisutnog nivoa EM šuma ili na osnovu prethodno zabeleženih nivoa signala u spektru u stacionarnom stanju. Izbor načina postavljanja pragova alarma zavisi od očekivanih nivoa signala.

Na Slici 9 prikazan je i rezultat geolociranja jednog FM radio-difuznog predajnika koja radi na frekvenciji od 91,3 MHz. Na mapi je označena tačna pozicija te radio-stanice, kao i procena koju je senzorski sistem odredio koristeći TDOA metodu. Iako su RF senzori topološki dobro postavljeni u odnosu na predajnik, postoji greška u proceni koja je vidljiva na mapi. Verovatan uzrok tog neslaganja između tačne i procenjene lokacije predajnika je primećeno višestruko prostiranje tog signala, i to u okolini RF senzora postavljenog na atenskom stubu u Kontrolno-mernom centru Beograd u Dobanovcima. Preliminarna uporedna analiza o tačnosti algoritama koji su primenjeni u Agilent sistemu sa RF senzorima u odnosu na neke druge data je u [10].

Rezultati merenja zauzeća kanala prikazani su na Slici 10. U ovom slučaju, RF senzor u Dobanovcima je podešen da kontinualno skenira određeni broj kanala i da prati njihovo zauzeće u vremenu. U tabeli u levom donjem uglu Slike 10. prikazani su zabeleženi signali sa podacima o trenutnoj frekvenciji i širini emisije, broju evidentiranja signala u tom kanalu, proceni zauzeća kanala u procentima, minimalnoj, srednjoj i maksimalnoj amplitudi zabeleženog signala, itd. Istovremeno, u desnom uglu osnovnog prozora otvoren je poseban prozor u kome su za kanal na frekvenciji od 446,525 MHz i sa širinom od 25kHz dati detaljniji podaci o zauzeću. Za prikazani kanal to zauzeće iznosi 58.8%.

Slika 8. Prikaz izmerenog spektra

Slika 9. Procenjena i stvarna lokacija predajnika

Slika 10. Prikaz merenja zauzeća kanala

5. ZAKLJUČAK

Rezultati eksperimentalnog rada i ispitivanja umreženog sistema senzora za monitoring RF spektra ukazuju na velike mogućnosti ove merne opreme kao dobre dopune za klasičan pristup kontroli korišćenja RF spektra. Da bi se iskoristio njegov pun potencijal potrebno je imati na umu nekoliko činjenica.

Gustina mreže senzora u određenom regionu, tj. ukupan broj instaliranih senzora po jedinici površine na kojoj se želi kontrola spektra, je krucijalna za efikasnost monitoringa. Tri senzora nisu dovoljna za površinu koja je trenutno pokrivena konturnim trouglom, naročito ako se želi evidentiiranje slabijih izvora signala. Isto tako, dobro planiranje i provera lokacija za postavljanje senzora su važni za njihovo funkcionicanje. To je naročito važno prilikom geolociranja, gde interferencija može znatno da utiče na nepreciznost određivanja lokacija, posebno kad potiče od signala koji se višestruko prostiru. Naravno, izbor antena takođe ograničava mogućnosti senzora da pokriju željeni frekvencijski opseg. Softverski deo sistema je modularan, uz utisak da samo puna konfiguracija omogućava sva merenja koja se očekuju od sistema, a to su pre svega merenja, frekvencije, nivoa EM polja i širine emisije, po ITU zahtevima. Merenje zauzeća kanala, kao i demodulacija, kako analognih tako i digitalnih signala, su takođe važni, pri čemu bazna konfigurcija softvera omogućava samo demodulaciju AM i FM signala. Velika prednost ovog sistema leži u otvorenosti softvera koji pruža mogućnosti da korisnik sam kreira aplikacije za naknadnu obradu signala.

Pojava umreženih RF senzora je odgovor proizvođača merne opreme na potrebe u vezi poslova monitoringa RF spektra koje se menjaju u skladu sa trendom razvoja savremenih mreža radio predajnika koji pored ostalog, uključuje rad na sve višim frekvencijama, manjim snagama uz kompleksniju modulaciju i gušću geografsku razmeštenost.

Zahvalnica

Zahvaljujemo se svim zaposlenima u Kontrolno-mernom centru Beograd u Dobanovcima, Republičke agencije za elektronske komunikacije, na pružanju pomoći prilikom merenja čiji su delimični rezultati prikazani u ovom radu.

Literatura

[1] Agilent Technologies, Techniques and Trends in Signal Monitoring, Frequency Management and Geolocation of Wireless Emitters, Application Note, 2010

[2] Agilent Technologies, Agilent N6841A RF Sensor for Signal Monitoring Networks, Data Sheet, 2010.

[3] CRFS Ltd., RFeye - Spectrum Monitoring Nodes, Application Note, Cambridge, UK, 2011.

[4] RATEL, Strategija razvoja monitoringa RF spektra u Srbiji, Beograd, 2011.

[5] Zakon o elektronskim komunikacijama, Službeni glasnik Republike Srbije, br.44/10.

[6] RATEL, Pravilnik o načinu kontrole koriščenja radio-frekvencijskog spektra, obavljanja tehničkih pregleda i zaštiti od štetnih smetnji, Službeni glasnik RS, br. 60/11.

[7] ITU Handbook on Monitoring, ITU, Geneve, 2010.

[8] QuinetiQ Ltd., Ofcom AMS Final report,London, UK 2006.

[9] Portal Agencije za elektronske komunikacije - RATEL: http://portal.ratel.rs/cyr/spectrum?antenna_id=4

[10] Miloš Josipović, Implementacija TDOA metoda geolokacije na Agilent RF senzorima N6841A, Seminarski rad, Elektrotehnički fakultet, Beograd, 2011

Autori

Dušan Jokanović je diplomirao 1978. godine, a magistrirao 1984. godine, na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. 1991. godine je doktorirao na Univerzitetu Tohoku u Sendaiu, u Japanu. U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije je zaposlen od 2005. godine. Objavio je 60 radova u časopisima i konferencijskim publikacijama. Među značajnijim radovima dr Jokanovića su:

• “Resolving an Interference Case,”, D. Jokanovic, M. Josipovic, Proc. of IEEE COMCAS2011 , Tel Aviv, Israel, 2011,
• “ The separation of tasks between radio communications regulators”, D. Jokanović , Proc. of 18^th Wroclaw Symposium on EMC, Wroclaw, Poland, July, 2006,
• " A Dynamic Task Reconfiguration in Faulty Hypercube Multiprocessors", D. Jokanović, N. Shiratori, S. Noguchi, IEICE Transactions, Vol. E-74, No. 2, 1991.

Dr Jokanović je član IEEE i ACM.

Miloš Josipović je 1994. godine stekao zvanje inženjera elektrotehnike na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu, a 2007. godine je diplomirao na Fakultetu za poslovne studije Univerziteta Megatrend u Beogradu. Radio je u Saveznom ministarstvo telekomunikacija i Republičkom ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije, a u Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije je zaposlen od 2005. godine. Objavio je rad:

“Resolving an Interference Case,”, D. Jokanovic, M. Josipovic, Proc. of IEEE COMCAS2011 , Tel Aviv, Israel, 2011.