CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

1. UVOD

U savremenim telekomunikacionim mrežama napušta se TDM (Time Division Multiplex) tehnologija i prelazi se na IP (Internet Protocol) tehnologiju, koja nudi mnoge prednosti i doprinosi nastanku mreža nove generacije, NGN (Next Generation Network). Iako su postavljeni jasni ciljevi i definisani principi izgradnje mreža, ekonomski faktor ograničava brzinu migracije mreža kod svih telekomunikacionih operatora. U mreže se uvode novi sistemi, zasnovani na paketskoj komutaciji, ali u radu ostaju i TDM komutacioni sistemi novije generacije, za čiju zamenu ne postoji ekonomsko opravdanje. Zbog toga dolazi do situacije da pretplatnici u mreži imaju različite mogućnosti za pristup pojedinim servisima, pa i tarifnim paketima, u zavisnosti od toga na koji tip uređaja u mreži su priključeni.

I u mreži Telekoma Srbija vrši se modernizacija komutacione opreme, tako što se postepeno napušta TDM komutacija i prelazi na paketsku komutaciju. Sada su u funkciji softsvičevi klase 4 i klase 5, a SIP (Session Initiation Protocol), [1] učesnicima upravlja IMS (IP Multimedia Sub-system). Umesto klasičnih TDM centrala koriste se različiti pristupni sistemi i uređaji. Postojeći TDM komutacioni sistemi (lokalne, čvorne centrale, itd.) zamenjuju se IP pristupnim čvorovima – AN (Access Nodes). Ovi sistemi se priključuju na IP/MPLS (Internet Protocol/Multiprotocol Label Switching) mrežu, a njima će upravljati IMS. Na taj način, IMS preuzima potpunu kontrolu i nad lokalnim učesnicima, čime se centralizuje i olakšava rešavanje mnogih tehničkih problema (vođenje veze, generisanje detaljnih zapisa o pozivima (CDR), uvođenje novih modernih usluga, obezbeđivanje njihovog pružanja, nadzor, itd.).

U ovom radu se predlaže rešenje koje podrazumeva modifikaciju postojećih TDM komutacionih sistema i njihovo pretvaranje u IP pristupne uređaje, pod kontrolom IMS-a, umesto kompletne zamene novim pristupnim uređajima. Kao konkretna realizacija ovakvog pristupa, posmatra se primer komutacionog sistema DKTS.

2. PRINCIPI REŠENJA

Prilikom prelaska TDM komutacije na paketsku komutaciju predlaže se rešenje koje se bazira na arhitekturi B2BUA (Back to Back User Agent), za razliku od arhitekture ETSI TIPHON (Telecommunications and Internet Protocol Harmonization over Networks), koja se koristi za prelazne periode sučeljavanja TDM i IP mreža.

Na Slici 1. prikazano je rešenje TIPHON koje sadrži signalni i medijski gejtvej. Signalni gejtvej (SGW) vrši konverziju TDM signalizacije (CCS 7 - Common Channel Signaling 7) u IP signalizaciju (SIGTRAN), dok konverziju govornih tokova iz TDM u RTP (Real-time Transport Protocol) [2] vrši medijski gejtvej (MGW) [3]. SGW i MGW su pod kontrolom softsviča (SSW) tj. kontrolera medijskog gejtveja (MGC). TDM domenu pripadaju telefonska centrala (TC) i signalne CCS7 tačke - SEP (Signaling End Point) i STP (Signaling Transfer Point). Kod ovakvog rešenja se funkcije telefonske centrale ne menjaju. SSW ne vidi lokalne priključke telefonske centrale kao svoje direktne pretplatnike, već se pretplatnička baza podataka nalazi u telefonskoj centrali, koja u potpunosti upravlja sopstvenim priključcima. SSW može da upravlja samo tranzitnim vezama koje se ostvaruju kroz IP domen, kao i da beleži podatke samo o ovim vezama.

Slika 1. Arhitektura ETSI TIPHON

Na Slici 2. prikazano je rešenje B2BUA. U ovom rešenju su SGW i MGW integrisani u IMG (Integated Media Gateway), koji igra ulogu signalnog i medijskog gejtveja. Upravljanje vrši IMS. Rešenje B2BUA ukida hijerarhijsku strukturu TDM mreže, tj. sve telefonske centrale (TC) su direktno vezane na IMS preko IMG-ova. TC više nema klasičnih TDM prenosnika, pa ne postoji ni potreba za STP-om. Signalizaciona veza TC sa IMG je preko interne signalizacije – IS, pošto postojeći protokoli signalizacije ne mogu da obezbede prenos svih potrebnih podataka. To znači da je IMG integralni deo TC-a, preko koga se ostvaruje veza sa IMS-om, koji, na taj način, može direktno da upravlja telefonskom centralom. IMS vidi sve pretplatnike vezane na TC kao svoje lokalne priključke sa minimalnim setom lokalne „pameti“. IMS obavlja sve funkcije potrebne za rad ovih priključaka (administraciju, dodelu prava, vođenje veze, tarifiranje, nadgledanje i održavanje, itd.). Time se TC praktično pretvara u AN (Access Node).

Slika 2. Arhitektura B2BUA

U mreži Telekoma Srbija koristi se arhitektura TIPHON za integraciju postojećih TDM komutacionih sistema sa IP mrežom. Novi kapaciteti se grade isključivo u IP domenu, korišćenjem uređaja MSAN (Multi-Service Access Node) i DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer), koji su pod kontrolom softsvičeva, odnosno AN-ova pod kontrolom IMS-a.

Telekom Srbija planira da postojeće H.248 učesnike u saobraćaju vremenom pretvori u SIP učesnike.

U cilju racionalizacije mreže moguće je, u saradnji sa proizvođačima opreme, realizovati modifikacije postojećih TDM komutacionih sistema i pretvoriti ih u pristupne uređaje (AN) kojima upravlja IMS. S obzirom na to da se ovim uređajima ne menja hardverska struktura najvećeg dela sistema, ovakvo rešenje u ekonomskom pogledu ima, nesumnjivo, veliku prednost u odnosu na kompletnu zamenu postojećih telefonskih centrala novim pristupnim uređajima.

3. PRIMER: DKTS-AN

U mreži Telekoma Srbija je na 399 objekata instalirano preko 350.000 pretplatničkih priključaka domaćeg digitalnog komutacionog sistema DKTS, koji je rezultat razvoja i proizvodnje u IRITEL-u i PUPIN TELECOM-u.

U mreži se nalaze sistemi DKTS 20, DKTS 21, DKTS 22, DKTS 23 i DKTS 30, koji pripadaju generacijama DKTS 20 i DKTS 30. Pregled broja objekata sa komutacionim sistemom DKTS u mreži Telekoma Srbija dat je u Tabeli 1.

Tabela 1. Komutacioni sistemi DKTS u mreži Telekoma Srbija

Sistemi generacije DKTS 20 [4] su najstariji tip sistema DKTS u eksploataciji i imaju izvesna ograničenja u radu, koja se odnose na uvođenje savremenih usluga korisnicima. Treba napomenuti da postoje dve verzije sistema DKTS 20. Pored osnovne verzije, postoje i objekti na kojima je sistem unapređen zamenom upravljačkih organa u periferijskim blokovima i značajnim modifikacijama administracionog bloka.

Unapređena verzija sistema DKTS 20, za koju se koristi oznaka DKTS 20A, ima poboljšane karakteristike i pruža mogućnost uvođenja nekih novih funkcija korisnicima, kao i jednostavnijeg održavanja.

DKTS 30 [5] je novija generacija sistema DKTS, sa znatno većim kapacitetom (preko 20.000 priključaka) i funkcionalnostima koje karakterišu moderne TDM sisteme (CDR, nadgledanje, itd.).

Postojeći komutacioni sistemi DKTS u mreži Telekoma Srbija imaju funkcionalna ograničenja koja onemogućavaju pružanje svih dodatnih usluga pretplatnicima. Ova ograničenja mogu da se prevaziđu pretvaranjem sistema DKTS u pristupne uređaje pod kontrolom IMS-a.

Odgovarajućim tehničkim rešenjima, koja će ovde biti ukratko opisana, komutacioni sistem DKTS se transformiše u pristupni uređaj DKTS-AN, čime se njegovim pretplatnicima omogućava povezivanje na IP i korišćenje svih funkcija koja ova mreža nudi.

Postojeći sistemi DKTS će se povezati na IP/MPLS mrežu primenom integrisanog medijskog gejtveja IMGB, koji će zameniti postojeće prenosničke blokove. IMGB se, prema IP/MPLS, ponaša kao medijski gejtvej i kao signalni gejtvej, a prema DKTS, kao njegov prenosnički blok.

Učesnici vezani na DKTS mogu biti telefonski aparati tipa ATA (Analog Telephone Adapter) ili ISDN (Integrated Services Digital Network), PBX (Private Branch Exchange), pa i dvojnički priključci, sve do njihovog uklanjanja iz mreže. Pretplatnički priključci mogu biti priključeni direktno na host centrale ili na udaljene učesničke stepene (izdvojene stepene) UUB. U svakom slučaju, IMS „vidi” sve učesnike vezane na DKTS-AN kao svoje pojedinačne lokalne pretplatnike.

Blok šema povezivanja DKTS-AN na IP/MPLS mrežu data je na Slici 3.

Slika 3. Blok šema povezivanja DKTS-AN sa IP/MPLS mrežom

Sistemi DKTS-AN se povezuju sa:

- IT mrežom, za potrebe upravljanja i NTP (Network Time Protocol) sinhronizaciju,

- IP/MPLS mrežom, za potrebe prenosa SIP i RTP saobraćaja do IMS SBC-a (IMS Session Border Controller), a kroz zajednički MPLS VPN (Virtual Private Network).

Principska šema povezivanja data je na Slici 4.

Slika 4. Način povezivanja DKTS-AN

IMGB su udvojeni i predviđen im je rad u režimu active/standby, a moguć je i rad u režimu load sharing, koji je povoljniji u pogledu saobraćajnog opterećenja.

DKTS-AN svičevi koji pripadaju IMGB-ovima takođe su udvojeni, da bi se primenio prinicip no single point of failure.

Predloženim rešenjem se svi pretplatnici, koji su sada pod kontrolom sistema DKTS, dovode u neposrednu kontrolu IMS-a, čime se ostvaruju uslovi za uvođenje modernih usluga pretplatnicima i uniformiše i uprošćava njihovo nadgledanje i pružanje.

Ostvaruju se uslovi za generisanje CDR-ova na nivou IMS-a i obezbeđuju dodatne usluge, kao što su: CLIP (Calling Line Identification Presentation), CLIR (Calling Line Identification Restriction) i CLIR override, ACR (Anonymous Call Rejection), NP (Number Portability), predizbor operatora i slično.

Preko IMGB-a se omogućava sinhronizаcijа vremenа sa NTP serverima Telekomа Srbijа.

Veoma je važno napomenuti da se mogu zadržati svi postojeći tipovi priključaka i pretplatničkih usluga koje su već aktivne na postojećim sistemima DKTS (npr. dvojnički priključci, telefonske govornice, itd.).

Podržane su funkcije poboljšanja kvaliteta, detekcije govorne aktivnosti VAD (Voice Activity Detection), generisanja komfornog šuma CNG (Comfort Noise Generation), adaptivnog džiter bafera, detekcije i generisanja tonova, DTMF prenosa signala u skladu sa RFC 4733, obrade tonova u toku poziva (Call Progress) i identifikacije pozivajućeg broja (Caller ID – CID).

Numeracija pretplatnika priključenih na DKTS-AN, koji se povezuje na IMS, biće iz opsega namenjenog pretplatnicima priključenim na NGN. Predviđa se rešenje koje omogućava zadržavanje postojeće numeracije pretplatnika na sistemima DKTS, samo uz izmenu prve cifre, koja mora da bude u skladu sa numeracijom NGN pretplatnika. To znači da će se, kod šestocifrene numeracije, dodati još jedna, prva cifra, a da će se kod sedmocifrene numeracije prva cifra zameniti cifrom koja pripada NGN-u.

4. STRUKTURA SISTEMA DKTS-AN

Iako se modifikacija komutacionog sistema DKTS vrši po istim principima i uz uvođenje hardverski identičnog bloka IMGB, zbog različite hardverske i softverske strukture postojećih generacija sistema DKTS, novi pristupni uređaji će imati svoje verzije, u zavisnosti od sistema od koga su nastali:

• DKTS20-AN,

• DKTS30-AN.

Sistem DKTS-AN ima osnovnu strukturu kao DKTS, samo se ukidaju svi prenosnički blokovi i umesto njih se dodaju IMGB blokovi. Iz razloga pouzdanosti, svi DKTS uređaji za pristup su opremljeni sa po dva IMGB bloka. U hardverskom smislu, novi blok – IMGB, blok integrisanog medijskog gejtveja, realizuje se kao jedna jedinica (IMG), koja je u pogledu interfejsa prema ostalim delovima sistema DKTS kompatibilna sa postojećim prenosničkim blokom. U sastav IMGB-a, pored jedinice IMG, ulazi i svič, koji omogućava međusobne IP veze unutar bloka i sa IP/MPLS mrežom. Ovakav koncept obezbeđuje laku i brzu rekonfiguraciju postojećih sistema, sa minimalnim zahvatima u hardveru.

Blok IMGB preuzima na sebe komunikaciju sa IMS-om, dok postojeći centralni delovi sistema obavljaju funkcije prespajanja pretplatnika sa IMGB.

Rešenje je primenljivo na svim tipovima sistema DKTS: DKTS 20, DKTS 20A i DKTS 30, a može da se primeni i na udaljenim stepenima sistema DKTS. Koristi se isti IMGB blok, ali su potrebne različite softverske modifikacije postojećih komutacionih sistema.

Hardverska i softverska konfiguracija svih elemenata opreme sistema DKTS-AN je tako dimenzionisana, da ne postoji pojedinačni HW i SW otkaz koji može uticati na funkcionisanje celog sistema.

Pored toga, DKTS-AN podržava mogućnost redundantnih linkova ka IMS platformi. U slučaju ispada primarnog linka, obezbeđuje se nesmetan i kontinualan rad servisa preko sekundarnog data linka.

Struktura sistema DKTS-AN prikazana je na Slici 5, za DKTS 20 i DKTS 20A, i na Slici 6, za DKTS 30.

Slika 5. DKTS20-AN nastao od DKTS 20

Slika 6. DKTS30-AN nastao od DKTS 30

5. IMGB

IMGB obavlja funkcije paketizacije govora, funkcije unapređenja kvaliteta govora (potiskivanje eha, detektovanje tišine, generisanje komfornog šuma, adaptivni bafer džitera, itd.), funkcije signalizacije (SIP UA), telefonske funkcije (DTMF, CID, ...), funkcije nadgledanja, itd.

IMGB se može podeliti na posebne entitete – endžine (mašine). Komunikacija između endžina se obavlja preko strogo definisanog mehanizma nazvanog conduit (u prevodu vod, kanal). Svaki endžin može biti realizovan na posebnoj hardverskoj platformi, što znatno poboljšava fleksibilnost i skalabilnost IMG-a. Šema ove strukture data je na Slici 7.

Slika 7. Šema strukture IMGB

U ovoj šemi postoje sledeći endžini:

·signalizacioni, SE signalization engine,

·aplikacioni, AE application engine,

·medijski, ME media engine,

·TDM (POTS), TE TDM engine.

SE služi za signalizacionu vezu IMGB sa IP svetom. SE može sadržati bilo koji od VoIP protokola (SIP, MGCP, MEGACO ...). IMGB podržava SIP protokol. SE je realizovan na jedinici IMG.

AE obavlja više funkcija. To je glavni deo IMGB koji kontroliše sve ostale aplikacije, kontroliše ME i TE, komunicira sa SE i sa spoljnim svetom kroz sistem za nadgledanje i upravljanje, itd. AE je realizovan na jedinici IMG.

ME pretvara TDM govorni saobraćaj u IP i obrnuto, koristeći sve raspložive VoIP mehanizme (kodeci, kontrola kvaliteta, eliminisanje eha i džitera, itd.). ME je realizovan na jedinici PFC, koja predstavlja modul jedinice IMG.

TE je mašina koja priprema TDM kanale za obradu u IMGB. TE je u direktnoj vezi sa ME preko TDM kanala i sa AE preko conduit-a. Na drugoj strani, TE je u vezi sa sistemom DKTS preko TDM kanala, kojima se prenosi govor i HDLC kanala, kojima se prenosi interna signalizacija. TE je realizovan na jedinici IMG.

Conduit je mehanizam preko koga su povezani svi endžini. To je softversko-hardverski mehanizam za razmenu poruka. U IMGB se conduit bazira na TCP/IP protokolu. Preko conduita su povezani SE, AE, ME i TE.

SE je povezan putem SIP protokola sa IP/MPLS mrežom Telekoma Srbija.

AE je preko TCP/IP protokola povezan sa IT mrežom za nadzor.

ME je preko RTP/RTCP protokola povezan sa IP/MPLS mrežom Telekoma Srbija.

TE je povezan sa komutacionim blokovima sistema DKTS preko internog TDM multipleksa i sa ME (preko H.110 magistrale). TE ostvaruje međuprocesorsku komunikaciju sa drugim blokovima sistema DKTS preko HDLC kanala.

Endžini koriste veliki broj servisa koji se izvode u samom operativnom sistemu (Linux) i njegovom aplikacionom sloju.

U pogledu hardvera, blok IMBG se sastoji od jedinice IMG sa dodatnom jedinicom PFC, sviča i zadnje ploče, koja nosi konektore na koje se priključuju kablovi za veze ka drugim blokovima sistema. Predviđeno je smeštanje IMGB u prostor i na mesto jednog od postojećih prenosničkih blokova koji se demontiraju. Kako jedan IMGB zamenjuje veći broj postojećih prenosničkih blokova (maksimalno njih 22), zadnja ploča može da prihvati 22 kabla za vezu sa komutacionim blokom, kao i odgovarajući broj kablova za međuprocesorsku komunikaciju.

6. MODIFIKACIJE POSTOJEĆIH BLOKOVA U SISTEMIMA DKTS

U cilju pretvaranja komutacionog sistema DKTS u pristupni uređaj DKTS-AN, pored uvođenja bloka IMGB, potrebno je izvršiti modifikacije i u nekim od postojećih blokova. Kao što je već rečeno, IMGB preuzima funkcije prenosničkih blokova, tako da ovi blokovi više nemaju funkciju, pa će biti demontirani.

Sistemi DKTS20-AN, nastali od DKTS 20 i DKTS 20A, sadrže sledeće blokove:

UB - učesnički blok,

AB - blok administracije,

BB - blok baze podataka,

DB - blok distribucije,

KB - blok komutacije.

UB vodi računa o lokalnim učesnicima DKTS-a. Polazna veza se gradi u UB-u. Softver UB-a se, u konfiguraciji DKTS-AN menja, tako što se sve polazne veze grade prema bloku IMGB, a sve dolazne veze dolaze iz bloka IMGB. Lokalne veze između pretplatnika priključenih na DKTS-AN grade se na standardan način, kroz komutacioni blok, ali na osnovu upravljačkih signala koje UB dobija iz IMGB-a.

AB je blok koji administrira ceo sistem DKTS. Izmene u softveru AB bloka omogućavaju podizanje softvera bloka IMGB i nadgledanje rada ovog bloka. Ukidaju se funkcije statistike, skladištenja i obrade tarife i kontrolnika. Ove funkcije preuzima IMS.

BB blok je blok baze podataka. Izmene u bazi podataka za sistem DKTS-AN odnose se na uklanjanje podataka o prenosnicima, uvođenje podataka o bloku IMGB i modifikaciju dela podataka koji se odnose na kategorije pretplatnika.

DB je blok distribucije podataka koji obezbeđuje međuprocesorsku komunikaciju između blokova sistema. Izmena u softveru bloka DB nema.

KB je blok komutacije, koji obezbeđuje prenos govornih signala između učesničkih blokova i IMGB-a. Izmena u softveru bloka KB nema.

Sistemi DKTS30-AN, nastali od DKTS 30, sadrže sledeće blokove:

UB - učesnički blok,

UUB - udaljeni učesnički blok sa odgovarajućim interfejsom IUUB4,

AB - blok administracije,

KOM - blok komutacije,

OSC - blok generatora takta,

GGI - blok generatora govornih informacija,

UCP - univerzalna centralna ploča.

Prilikom pretvaranja sistema DKTS 30 u uređaj za pristup, potrebno je izvršiti istu vrstu izmena kao i kod sistema DKTS 20 u softverima učesničkih blokova (UB i UUB) i administracionim blokovima, dok softveri blokova KOM, OSC, GGI i UCP ne zahtevaju izmene.

Blok integrisanog medijskog gejtveja IMGB je, u hardverskom i softverskom smislu, isti u sistemima DKTS20-AN i DKTS30-AN.

U pogledu nadzora i upravljanja, DKTS-AN može da koristi postojeći sistem za nadzor i upravljanje, razvijen za sisteme DKTS 20, DKTS 20A i DKTS 30. IMGB šalje podatke vezane za nadgledanje svojih resursa postojećem administracionom bloku u sistemu DKTS, koji će ih, na standardan način, prosleđivati centru za nadgledanje.

Postojeći centar za nadgledanje DKTS sistema menja se tako da može da primi i nove podatke vezane za DKTS-AN.

S druge strane, ostvarivanje IP konekcije sa IP/MPLS mrežom omogućava izgradnju daleko savremenijeg sistema za nadzor. To je razlog zbog koga se predlaže i izgradnja novog sistema za nadzor i upravljanje uređajima DKTS-AN, koji podržava TMN upravljačke funkcije, a u skladu sa ITU preporukom M.3400.

7. ZAKLJUČAK

Modifikacijom postojećih komutacionih sistema, sa ograničenim skupom dodatnih usluga, pretplatnicima se omogućava korišćenje novih usluga koje, bez uvođenja funkcija inteligentnih mreža, nisu mogle da budu realizovane. Ovaj problem je naročito izražen kod komutacionih sistema koji nisu mogli da obezbede kvalitetne zapise o obavljenim razgovorima (CDR). Značajan elemenat ovakve modifikacije je i obezbeđenje usluge prenosivosti broja. Zbog svoje raširenosti u mreži, sistem DKTS je veoma pogodan za predloženu modifikaciju. Smatra se da će se uvođenjem DKTS-AN produžiti život sistema DKTS za 10-15 godina i ostvariti značajne uštede za Telekom Srbija, jer se većina opreme zadržava u postojećem stanju, dok se pretplatnicima omogućava korišćenje niza novih usluga. Osim što će da povećaju zadovoljstvo pretplatnika, nove usluge mogu da obezbede Telekomu Srbija znatno povećanje prihoda. Preduzeću Telekom Srbija se omogućava da, po ceni nižoj od cene potpuno novih uređaja za pristup, instalira savremeniji sistem sa svim aktuelnim uslugama, podigne kvalitet usluga i pospeši prodaju novih usluga. Pri tome se, s jedne strane, usluge za pretplatnike na svim tipovima sistema DKTS dovode na isti nivo, a, s druge strane, omogućava se centralizacija nadzora i upravljanja, što dovodi do smanjenje troškova održavanja.

Literatura

[1] RFC 3261 SIP: Session Initiation Protocol

[2] RFC3550 RTP: A transport Protocol for Real-Time Applications

[3] Ž. Markov i A. Lebl: O prenosnicima (gejtvejima) u telefonskim centralama, Tehnika - Elektrotehnika, ISSN 0040-2176, godina LXV, br. 4, 2010., str. 23-26

[4] S. Matić, T. Šuh, M. Miletić-Vidaković, P. Daković: „DKTS Digital Switching Telephone System“, Facta universitatis, Series: Electronics and Energetics vol.1(1995), pp. 73-86,

[5] M. Jovanović, T. Šuh: „Osnovne karakteristike sistema DKTS 30“, TELFOR, Beograd, novembar 1997.

Biografije

Tomislav Šuh je rođen 1955. godine u Beogradu. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na Smeru za telekomunikacije, diplomirao je 1978. godine, a 1987. godine magistrirao radom iz oblasti komutacionih sistema. Od 1979. godine radi u Istraživačko-razvojnom institutu Elektronske industrije, današnjem IRITEL-u, u kome poslednjih 20 godina vodioblast komutacionih sistema. Rukovodio je razvojem komutacionog sistema DKTS i objavio je 26 naučnih i stručnih radova u časopisima i na domaćim i stranim konferencijama.

Ivan Vidaković je rođen 1952. godine u Beogradu. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na Smeru za elektroniku, diplomirao je 1979. godine. Od 1980. godine je zaposlen u današnjem IRITEL-u. Rukovodio je razvojem više uređaja iz oblasti pozivnih centara i VoIP tehnologije. Objavio je 31 naučni i stručni rad u časopisima i na konferencijama.