CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

SADRŽAJ

U ovom radu je izvršena detaljna analiza tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji. Rezultati pokazuju da je u 2006. godini ostvaren značajan napredak u odnosu na prethodnu godinu, u smislu prihoda telekomunikacionih kompanija, ali i u smislu kvaliteta usluga koje se nude krajnjim korisnicima. Poređenje sa neposrednim okruženjem pokazuje da Srbija ima potencijala da zauzme lidersku poziciju u regionu.

1.UVOD

Telekomunikacije se ubrajaju u infrastrukturne privredne grane, a ulaganja u telekomunikacionu i informacionu infrastrukturu jedan su od glavnih pokretača ekonomskog napretka. Za privredu, informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju sredstvo za modernizaciju i poboljšanje konkurentnosti, a za građane sredstvo za bolji pristup informacijama i poboljšanje kvaliteta života. Za društvo, one pružaju nove metode komunikacije i socijalnog dijaloga, doprinose razvoju demokratije i smanjenju socijalnih i geografskih diskriminacija.

S obzirom na sveopšti značaj telekomunikacija, u ovom radu su prikazani osnovne karakteristike tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji. Nakon osnovnih komentara o tržištu i uzrocima zaostajanja u odnosu na razvijene zemlje Evropske unije, u glavnom delu rada akcenat je na stanju u 2006. godini, što je propraćeno prikazom razvoja tržišta u odnosu na prethodne godine. Potom je prikazana komparativna analiza sa zemljama iz okruženja i dat je konačan zaključak rada.

Stepen razvijenosti tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2006. godini je i dalje na nižem nivou u odnosu na standarde koji postoje u državama Evropske unije. Razlozi za to su višestruki, počev od perioda sankcija i izolacije kada je razvoj telekomunikacija bio usporen, kao i događaja tokom 1999. godine kada je značajan deo telekomunikacione infrastrukture bio uništen. Republika Srbija je 2000. godine ušla u proces tranzicije koji, između ostalog, omogućava otvaranje tržišta, tako da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen daleko veći napredak. Krajnji rezultati ovih procesa se očekuju tek kroz nekoliko godina. Trenutni cilj je dostizanje nivoa zemalja Evropske unije.

Vlada Republike Srbije je, u okviru svojih strategija, usvojila i Strategiju razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine. Strategija je usmerena na razvoj telekomunikacione infrastrukture i usluga, kao i harmonizaciju regulatornog okvira Republike Srbije sa regulatornim okvirom Evropske unije u oblasti telekomunikacija. U zemljama u razvoju karakteristična su velika ulaganja u razvoj informacione infrastrukture tj. u razvoj telekomunikacionih sistema i mreža, zbog čega telekomunikacije predstavljaju jedan od glavnih pokretača ekonomskog napretka naše zemlje. Uvećanje investicija u oblasti telekomunikacija ima visok pozitivan uticaj na efikasnost u drugim privrednim oblastima, što, konačno, podstiče ukupan ekonomski rast. Važnost razvoja telekomunikacija je tim veći što to predstavlja jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najdinamičniji rast u realnom sektoru u 2006. godini ostvaren je u oblasti telekomunikacija i PTT, i iznosi oko 74% (Tabela 1.).

Tabela 1: Privredna aktivnost u 2006. u %

Izvor: Republički zavod za statistiku

Uzimajući u obzir analizu postojećeg stanja u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji, a u cilju dostizanja nivoa razvijenih zemalja Evropske unije, Strategijom su definisani sledeći ciljevi koje je potrebno ispuniti u predviđenim rokovima:

1) značajno povećanje udela telekomunikacija u ukupnom bruto društvenom proizvodu;

2) privlačenje stranih i domaćih investicija uz donošenje podsticajnih mera sa ciljem stvaranja stimulativnog i perspektivnog poslovnog okruženja;

3) potpuna digitalizacija telekomunikacione infrastrukture kao jednog od ključnih preduslova za izgradnju informacionog društva;

4) dostizanje prosečnog evropskog stepena razvoja u oblasti telekomunikacija;

5) omogućavanje da Internet bude svima dostupan, brz, jeftin i siguran;

6) podsticanje razvoja web ekonomije;

7) povećanje učešća domaće industrije i znanja u razvoju oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji i njeno restruktuiranje za učešće na svetskom tržištu;

8) usklađivanje razvoja telekomunikacione infrastrukture sa zahtevima koji su utvrđeni u strategijama drugih oblasti, a posebno sa Strategijom razvoja informacionog društva;

9) obezbeđivanje efikasnog pristupa informacijama i znanju;

10) povećavanje nivoa znanja i obrazovanja informaciono-komunikacionih tehnologija izgradnjom telekomunikacione infrastrukture i informacionog društva.

Prema podacima Republičke agencije za telekomunikacije, prihod od telekomunikacionih usluga u 2006. godini je bio 109,4 milijarde dinara, ili oko 1,3 milijarde EUR, što je povećanje od 40% u odnosu na 2005. godinu. Učešće u bruto društvenom proizvodu je oko 5,6%, što je vrlo značajan procenat i predstavlja povećanje u odnosu na 2005 (tada je bilo 4,6%).

Podaci kojima Agencija raspolaže su dobijeni na osnovu izveštaja dostavljenih od strane učesnika na tržištu telekomunikacija. Izveštaji su prikupljeni tokom 2007. godine sa stanjem na dan 31.12.2006. i na osnovu njih je data slika stanja tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji.

Na Slici 1. je data struktura prihoda po servisima za 2006. godinu. Najveći porast prihoda, 84%, zabeležen je u oblasti radio-difuzije, odmah zatim zabeležen je rast od 39% u oblasti mobilne telefonije, Interneta 38% dok najveće učešće u ukupnom obimu ima mobilna telefonija, 48%. Razlog tome treba prvenstveno tražiti u ulasku novih mobilnih operatera na tržište Srbije norveške kompanije Telenor i austrijske kompanije Mobilkom.

Izvor: RATEL

Slika 1. Struktura prihoda po servisima za 2006. godinu

Što se tiče broja korisnika po servisima (Slike 2. i 3.) situacija je sledeća. Najveći porast broja pretplatnika zabeležen je u sferi Interneta, 33%, a najmanji u sferi KDS-a, oko 2%. Posebno treba naglasiti da je broj ADSL korisnika porastao skoro 3 puta. U fiksnoj telefoniji broj pretplatnika se povećao za 7,5% u odnosu na 2005. godinu i iznosi 2,72 miliona, pri čemu je broj dvojničkih linija smanjen za 23,66%. Skoro 90% ukupnog broja pretplatnika čine fizička lica. Procenat digitalizacije se povećao i iznosi 88,90%. Ukupan broj korisnika mobilne telefonije na kraju 2006. godine je iznosio 6.643.722, što predstavlja povećanje od 21% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj broj korisnika odgovara procentu od 88,6%, što je iznad proseka koji je zastupljen u državama regiona. Ukupan broj pretplatnika Interneta u 2006. godini je bio nešto preko milion. Što se tiče tehnologija i dalje dominira dial-up pristup, koji je pored bežičnog pristupa i najjeftiniji, ali pruža i najlošiji kvalitet. Trenutno, u Srbiji ima više od 540.000 korisnika kablovskih mreža. Najveći broj pretplatnika priključen je u poslednjih nekoliko godina, a mreže su pretežno koaksijalne i po svojim osobinama omogućavaju isključivo jednosmeran rad (distribuciju radio i TV programa).

Izvor: RATEL

Slika 2. Broj korisnika po servisima (u hiljadama)

Izvor: RATEL

Slika 3. Broj korisnika usluga na 100 stanovnika

Ukupne investicije u telekomunikacionu infrastrukturu u 2006. godini iznose oko 190 miliona EUR. Ukupne investicije u telekomunikacije u prethodnih pet godina premašile su cifru od 1,5 milijardi EUR. Direktrne strane investicije su bile skoro 2 milijarde EUR samo od mobilnih operatora koji su ušli na tržište.

Kada se uporedi ostvareni odlazni saobraćaj u fiksnoj i mobilnoj telefoniji (slika 4), može se primetiti da se javna fiksna telekomunikaciona mreža koristi više od mobilne, odnosno svega 17% ukupnog saobraćaja je realizovano putem mobilne mreže, a ostatak je realizovan preko fiksne. Međutim, ovaj procenat ima tendenciju rasta, pa se, uz dodatni pad cena u mobilnoj telefoniji, očekuje, da će se mnogo više saobraćaja generisati preko mobilne mreže.

Izvor: RATEL

Slika 4. Odlazni saobraćaj u milionima minuta

U Tabelama 2. i 3. prikazane su dve korpe telekomunikacionih usluga – osnovna i visoka. Ovo je pokazatelj toga koliko stanovništvo u proseku mesečno troši na telekomunikacione usluge ukoliko koristi osnovni paket, koji podrazumeva samo korišćenje televizije, fiksnog i mobilnog telefona, odnosno koliko troši koristeći još i Internet i KDS. Za osnovni paket usluga trebalo je izdvojiti 8% mesečne zarade, a za paket sa većim brojem usluga čak 20%. U osnovnom paketu najveći izdatak čini korišćenje fiksnog telefona, a u paketu sa većim brojem usluga ADSL.

Tabela 2: Osnovna korpa telekomunikacionih usluga

Izvor: RATEL

Tabela 3: Visoka korpa

Izvor: RATEL

Sve do kraja osamdesetih, u većini evropskih zemalja telekomunikacione usluge je pružala jedna kompanija, i to u državnom vlasništvu. Međutim, uvođenje regulatornih reformi od strane Evropske unije tokom protekle dve decenije, omogućilo je otvorenije i konkurentnije tržište telekomunikacija. Na proces liberalizacije u Evropskoj uniji, a kasnije i u ostalim zemljama Evrope, snažno je uticao proces reformi koji je u to vreme započela Komisija EU. Kao posledica, u mnogim državama je počela privatizacija telekomunikacionih operatora i otvaranje tržišta većoj konkurenciji.

U korak sa ukupnim promenama, proizvodi i usluge su takođe doživeli snažnu modernizaciju, pri čemu se posebno ističu razvoj usluga mobilne telefonije početkom devedesetih i, nešto kasnije, ekspanzija Internet usluga.

Sve pomenute tendencije se dešavaju i na tržištima zemalja jugoistočne Evrope, sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na države članice EU. Spisak zemalja sa brojem stanovnika i BDP-om naveden je u Tabeli 4.

Tabela 4: Broj stanovnika i BDP

Izvor : The Vienna Institute for International Economic Studies /Republički zavod za statistiku (procena)

Indeks digitalne mogućnosti (Digital Opportunity Index - DOI) je prezentovan u izveštaju sa Tematskog sastanka Svetskog samita o informacionom društvu (World Summit on the Information Society – WSIS, Ženeva 2003. – Tunis 2005.) posvećenom saradnji zainteresovanih strana radi smanjenja digitalne podele (Multistakeholder partnerships for bridging the digital divide), održanog u Seulu, u Republici Koreji, 23. i 24. juna 2005. Ovom samitu su prisustvovali državni operatori, investitori, nevladine organizacije, itd. Prethodno se koristio Indeks digitalnog pristupa (Digital Access Index - DAI). DOI obuhvata tri kategorije:

·Mogućnost - da bi učestvovali u informacionom društvu, korisnici moraju imati pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama i moraju biti u mogućnosti da ih priušte. Procenat stanovništva koji je pokriven mobilnom telefonijom predstavlja sâm pristup. Tarifnim indikatorima, tj. tarifom pristupa Internetu (u vidu procenta od prihoda po glavi stanovnika) i tarifom usluga mobilne telefonije (u vidu procenta od prihoda po glavi stanovnika), meri se pristupačnost.

·Infrastrukturu, koja uključuje indikatore mreže vezane za procenat domaćinstava sa fiksnom telefonskom linijom, broj mobilnih pretplatnika na 100 stanovnika, procenat domaćinstava sa Internet pristupom kod kuće i broj mobilnih Internet pretplatnika na 100 stanovnika. Takođe obuhvata uređaje koji omogućavaju interfejs između korisnika i mreže: ovde je to predstavljeno procentom domaćinstava sa računarom.

·Upotrebu, koja pokazuje u kojoj meri se koriste informaciono-komunikacione tehnologije i obuhvata procenat pojedinaca koji koriste Internet. Kvalitet se ogleda u broju Internet pretplatnika sa širokopojasnim pristupom (kako za fiksne tako za mobilne tehnologije).

U idealnim uslovima, digitalna mogućnost bi značila:

·Jednostavan pristup informaciono-komunikacionim tehnologijama za celokupno stanovništvo po pristupačnim cenama;

·Sva domaćinstva opremljena ICT uređajima;

·Mobilne ICT uređaje za sve stanovnike;

·Širokopojasni pristup za sve.

Izvor: World Information Society Report 2007.

Slika 5. Indeks digitalne mogućnosti u zemljama regiona

Izvor: World Information Society Report 2006 – ITU

Slika 6. Elementi Indeksa digitalne mogućnosti

Uporedni prikaz broja korisnika mobilne i fiksne telefonije na 100 stanovnika pokazuje da sve države regiona prate osnovne svetske trendove, odnosno da je broj mobilnih pretplatnika veći od broja pretplatnika fiksne telefonije (Slika 6). Ono što je i dalje slaba strana jeste nedovoljno razvijena penetracija fiksne telefonije, koja iznosi 36,3%. U protekloj godini broj pretplatnika na 100 stanovnika je u fiksnoj mreži porastao za 7,6%, a u mobilnoj telefoniji za 20,6%.

Izvor: Country Comparative Report 3 (Cullen International)

Slika 6. Broj pretplatnika mobilne i fiksne mreže na 100 stanovnika

ZAKLJUČAK

U ovom radu je data analiza statističkih podataka o tržištu telekomunikacija u Republici Srbiji. Analiza pokazuje da je ostvaren značajan napredak u odnosu na prethodni period, a s obzirom na to da je tokom 2006. godine došlo do značajnih promena, pri čemu se pre svega misli na ulazak dva velika operatora mobilne telefonije na tržište Srbije, ali i na značajan napredak u radu postojećih telekomunikacionih preduzeća u Srbiji, može se očekivati još veći razvoj u skorijoj budućnosti.

Literatura

[1]Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2006. godini, Republička agencija za telekomunikacije, Beograd, 2007.

[2]Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine, Službeni glasnik RS br. 99/06.

[3]Zakon o telekomunikacijama, Službeni glasnik RS br. 44/03 i br. 36/06.

[4]Country Comparative Report 3, Cullen International, 2007.

[5]World Information Society Report 2006 – ITU

[6]Republički zavod za statistiku, www.statserb.sr.gov.yu

[7]The Vienna Institute for International Economic Studies, http://www.wiiw.ac.at/e/home.htm

Autori

Dr Janković je član IEEE.

Mr Vladica Tintor je diplomirao (2004) i magistrirao (2006) na smeru Telekomunikacije, na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Trenutno završava magistarske studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 2006. godine radi u Republičkoj agenciji za telekomunikacije.

Jelena Rašković je diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2006. godine, na smeru Statistika i informatika i završila međunarodni master program iz Kvantitativnih finansija, takođe, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (u toku je izrada master teze). Od 2007. godine radi u Republičkoj agenciji za telekomunikacije.

Tamara Muškatirović je diplomirala na smeru Telekomunikacije, na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 2006. godine. Od 2007. godine radi u Republičkoj agenciji za telekomunikacije.