Srpski / Arhiva brojeva / TREĆI BROJ / DR DŽONATAN LEVI:Prelazak na digitalnu televiziju u SAD: kratak izveštaj o napretku
Džonatan Levi1
Prelazak sa analogne na digitalnu televiziju će američkoj javnosti doneti značajne koristi, oslobađajući spektar za važne primene van oblasti emitovanja i unapređujući kvalitet (i kvantitet) besplatne televizijske ponude u etru Sjedinjenih Država. Ovaj kratak pregled će opisati trenutni status prelaska, ukratko izložiti mehanizam i izazove prelaska i razmotriti koristi.2
Televizijske stanice koje emituju punom snagom u SAD završiće prelazak sa analognog sistema na digitalni 12. juna 2009. godine.3 Taj datum predstavlja kraće odlaganje u odnosu na ranije propisan datum prelaska, određen za 17. februar 2009. godine. Kongres SAD je datum u februaru odredio zakonom iz 2006. godine i izmenio ga na 12. jun zakonom izglasanim u februaru 2009. godine. Taj „Zakon o odlaganju DTV“ dozvolio je stanicama da završe prelazak do prvobitnog roka, 17. februara 2009. godine. Pojedine stanice, nakon što su dobile odobrenje od strane Savezne komisije za komunikacije (Federal Communications Commission – FCC), izvršile su prelaz pre 17. februara. Pojedine druge stanice su, nakon kontrole iz Savezne komisije za komunikacije, izvršile prelazak 17. februara. Kao što je navedeno u daljem tekstu, Komisija je izvesnom broju tih stanica postavila određene uslove koje su morale da ispune.
Do 17. februara približno 36 odsto televizijski stanica u SAD prešlo je na digitalni sistem. Najveći broj tih stanica radi na manjim televizijskim tržištima (odnosno tržištima sa relativno malim brojem stanovnika). FCC je od preostalih stanica zahtevao da navedu datum za koji planiraju prelazak, pri čemu se dozvoljeni datumi nalaze u rasponu od 16. aprila do 12. juna 2009. godine. Približno 55 odsto stanica odlučilo se da prelazak izvrši 12. juna, dok je preostalih devet odsto odabralo datume između 16. aprila i 12. juna.
Kako bi se razumeo aktuelni status prelaska i obezbedio kontekst za analizu koja sledi, valja razmotriti početke i pravila rada digitalne televizije (DTV). FCC je 1996. godine usvojio fleksibilni standard za DTV pod nazivom ATSC (koji uključuje i MPEG2 digitalnu kompresiju). Svaka od stanica sa dozvolom za emitovanje punom snagom dobila je dodatni kanal od 6MHz za digitalno emitovanje tokom „simulcast“ perioda.4 FCC je od stanica sa dozvolom zahtevao da svoje digitalne sisteme izgrade u skladu sa različitim rokovima za izgradnju, pri čemu su najraniji određeni za stanice na najvećim tržištima i u vlasništvu četiri najveće komercijalne televizijske mreže (ABC, CBS, Fox i NBC).
Pravila za DTV u SAD uključuju minimalne zahteve koji propisuju emitovanje jednog besplatnog video strima kvaliteta najmanje identičnog analognom. Nosioci dozvola takođe mogu da emituju i HDTV, ali ne postoji zakonska obaveza da se to čini. Osim toga, mogu i da vrše tzv. „multicast“ (emitovanje više programskih signala u okviru pojedinačnog segmenta od 6 MHz za emitovanje televizijskog kanala).5 Dozvoljeno je i emitovanje na osnovu pretplate, odnosno programa koje naplaćuju bilo krajnjim korisnicima, bilo provajderima sadržaja, za prijem ili emitovanje sadržaja, ukoliko nosilac dozvole vladi SAD isplati pet odsto bruto prihoda od navedenih programa. Kao deo procesa faznog prelaska, počevši od Naloga FCC iz 2002, od 1. marta 2007, svi novi televizijski uređaji, bez obzira na veličinu, moraju da sadrže dekoder za DTV.
1997. godine, Kongres SAD je rok za isključenje analogne televizije postavio na 31. decembar 2006. godine. Međutim, zakon je televizijskim stanicama dozvoljavao da zadrže analogne dozvole i nakon tog perioda na tržištima na kojima je penetracija DTV prijema po domaćinstvima manja od 85 odsto. Za domaćinstvo se računa da ispunjava taj uslov ukoliko poseduju nov digitalni televizijski prijemnik (kako bi mogli da prate DTV iz etra) ili ukoliko su pretplatnici sistema kao što je kablovski ili satelitski sistem direktnog emitovanja (DBS) koji im obezbeđuje prenesene signale digitalne televizije. Do 2005. godine pojavilo se pitanje kako sprovesti tu odredbu i koja tržišta potencijalno neće postići prag od 85 odsto do 2006. godine. To je navelo Kongres SAD da ciljni datum zamene „čvrstim rokom“ postavljenim na 17. februar 2009. godine. Kao što se navodi u daljem tekstu, u isto vreme Kongres je obezbedio subvencije za uređaje za konverziju iz digitalnog u analogni signal.
2. MEHANIZAM I IZAZOVI PRELASKA
Mnoga domaćinstva sa televizorima u SAD neće morati ništa da učine u cilju očuvanja postojećeg nivoa televizijske usluge nakon što se završi prelazak. Oni koji žele da iskoriste nove usluge kao što je HDTV moraće da dokupe dodatnu opremu. Pojedina domaćinstva će morati da dokupe dodatnu opremu kako bi održali uslugu na trenutnom nivou. Među domaćinstvima koja se oslanjaju na prijem televizijskog signala iz etra, pojedina će izgubiti pristup jednom ili više kanala nakon prelaska, čak i nakon što kupe dodatnu opremu.
Televizijski prijemnici spojeni na pretplatnički servis, kao što je kablovski ili DBS, uglavnom će očuvati postojeće nivoe usluga bez preduzimanja bilo kakve akcije. Određena domaćinstva verovatno imaju i televizore koji su spojeni na plaćene servise i one koji nisu. Ta domaćinstva će u opštem slučaju nakon prelaska zadržati pristup emitovanim signalima, ali samo na onim uređajima koji su vezani za pretplatnički sistem. Ostale uređaje treba razmatrati posebno.
Osim toga, dok će svi uređaji vezani za kablovski sistem održati postojeće nivoe usluga nakon prelaska, to u nekim slučajevima ne važi za uređaje priključene na DBS. U pitanju je razlika u pravilima o prenosu signala („obavezan prenos“) koja važe za kablovsku i DBS. Pravila FCC zahtevaju od kablovskih televizijskih sistema da reemituju sve lokalne televizijske stanice, sa veoma ograničenim izuzecima. Od kablovskih operatera se ne zahteva da prenose i analogni i digitalni signal stanice tokom prelaska. Međutim, tokom 2007. godine FCC je zahtevala da, nakon prelaska, kablovski operateri moraju da prenose primarni digitalni video strim svake stanice, ali i digitalni signal u analognom formatu tokom naredne tri godine. Alternativno, kablovski operatori mogu da prenose signal isključivo u digitalnom formatu, ukoliko svi pretplatnici poseduju opremu neophodnu za praćenje digitalnog sadržaja.
Pravila prenosa signala za DBS funkcionišu na bazi zasebnih tržišta, umesto na državnom nivou. U suštini, ukoliko operater DBS želi da reemituje jednu stanicu u okviru nekog televizijskog tržišta, po „lokalno-za-lokalno“ principu mora da reemituje sve stanice na tom tržištu. Nekoliko desetina od 210 lokalnih televizijskih tržišta u SAD ne sadrže reemitovanje televizijskih signala „lokalno-na-lokalno“. Tržišta bez tih servisa su najčešće mala, tako da najveći broj američkih domaćinstava sa televizijskim prijemom živi u okviru tržišta sa uslugama tipa „lokalno-za-lokalno“. Međutim, na tržištima bez tih usluga, DBS domaćinstva će možda morati da preduzmu određene mere kako bi očuvala prijem televizijskog signala iz etra, u zavisnosti od vrste opreme koju za tu namenu trenutno poseduju. Vredi primetiti i da, po zakonu, svi pretplatnici na kablovske sisteme moraju da dobiju nivo usluge koji uključuje lokalno emitovane signale, dok su za pretplatnike DBS lokalne stanice opcione i dostupne po posebnoj tarifi.
Najskorije procene ukazuju na podatak da se približno 11 odsto domaćinstava sa televizijom u SAD oslanja isključivo na prijem iz etra (odnosno prate televizijski program koristeći televizijski prijemnik priključen na zemaljsku antenu). Ta, tzv. „OTA“ (Over-The-Air – „kroz etar“) domaćinstva suočavaju se sa najvećim promenama u prelasku. Pojedina su već kupila digitalnu opremu. To može da bude novi DTV prijemnik, koji je u stanju da prikazuje digitalne sadržaje, ili uređaj za digitalno-analognu konverziju koje se može spojiti na stariji analogni televizijski prijemnik.6 Oni koji ne poseduju digitalnu opremu moraju da preduzmu određene korake kako bi očuvali prijem.
Kako bi prelazak protekao glatko, Kongres SAD je oformio program za subvencionisanje kupovine osnovnih uređaja za digitalno-analognu konverziju. Savezna agencija za telekomunikacije i informacije (NTIA), agencija Ministarstva privrede SAD, sprovodi taj plan. Po tom planu, svako domaćinstvo u SAD može da dobije dva vaučera, od kojih svaki vredi 40 dolara. Vaučeri se mogu iskoristiti pri kupovini konvertorskih uređaja sa propisanim karakteristikama. Vaučeri se ne mogu iskoristiti prilikom kupovine kompletnog televizijskog prijemnika, niti se mogu kombinovati. Nije predviđena provera kvalifikovanosti za dobijanje vaučera.
Kongres je prvobitno odobrio fond od najviše 1,35 milijardi dolara za vaučere, uz dodatni iznos za administrativne troškove. Sredstva je trebalo obezbediti u dve faze, prema potrebama. Do početka januara 2009. godine, celokupan iznos bio je iskorišćen i NTIA je bila prisiljena da prijave za nove vaučere stavina listu čekanja. Po zakonu, vaučeri ističu 90 dana nakon izdavanja, tako da je NTIA mogla da preusmeri sredstva od isteklih vaučera u nove prijave. Uprkos tome, osim što je produžio rok za prelazak na 12. jun 2009. godine, Kongres SAD je obezbedio i dodatnih 650 miliona dolara za program vaučera, dopuštajući onima čiji vaučeri su istekli da se ponovo prijave, te doneo određene izmene u programu.
Na dan 18. marta 2009. godine statistike NTIA ukazuju na 25,6 miliona iskorišćenih vaučera, 8,5 „aktivnih“ vaučera i 17 miliona isteklih. Približno 350 miliona dolara je još uvek na raspolaganju za finansiranje vaučera. [Videti https://www.dtv2009.gov/Stats.aspx] Odlaganje datuma prelaska i dostupnost dodatnih sredstava za vaučere obezbedili su da NTIA eliminiše listu čekanja i ponudi još vremena onima kojima je to potrebno kako bi se pripremili za prelazak, uključujući nabavku vaučera kroz ovaj program.
Pojedina domaćinstva koja se ne oslanjaju isključivo na prijem televizijskog programa iz etra mogu posedovati prijemnike koji nisu priključeni na pretplatničku uslugu, pa bi mogli da imaju želju ili potrebu za vaučerima. Ne postoje precizne i ažirne brojke o broju OTA domaćinstava koja još nisu pribavila DTV opremu, niti o odnosu broja prijava za vaučere između OTA domaćinstava i drugih. Kompanija Nielsen, vodeća kompanija za merenje gledanosti, objavljuje izveštaj o pripremljenosti domaćinstava u SAD na prelazak na DTV, na osnovu ispitanog uzorka. Njihove brojke ukazuju na to da je, na dan 15. marta 2009. godine, 3,6 odsto domaćinstava sa televizijskim prijemom u SAD „potpuno nespremno“ za prelazak (odnosno nema nijedan televizijski prijemnik koji može da prima digitalne signale), a dodatnih 9,7 odsto je „delimično nespremno“ (odnosno najmanje jedan prijemnik u domaćinstvu je u stanju da prima digitalne signale, a najmanje jedan nije).
Pre prelaska na DTV, Savezna komisija za komunikacije je preduzela značajne napore u komunikaciji sa potrošačima, a predstavnicima sektora radiodifuzije je postavila određene zahteve vezane za obrazovanje. Stotine zaposlenih iz FCC posetili su lokalna televizijska tržišta da bi pružili informacije o prelasku i obezbedili pomoć velikog broja lokalnih uprava i privatnih organizacija u cilju promovisanja prelaska i pružanja pomoći gledaocima, naročito u rizičnim segmentima stanovništva (npr. stariji, siromašni, oni čiji maternji jezik nije engleski). FCC je takođe potpisala ugovore vredne više miliona dolara sa komercijalnim i neprofitnim organizacijama da bi se obezbedila podrška, uključujući telefonske pozivne centre i kancelarije za informisanje za osobe kojima je potrebna pomoć prilikom prijavljivanja za dobijanje i instaliranja konvertorskih uređaja. Vrlo je verovatno da će biti potpisani dodatni ugovori za pomoć tokom poslednjih meseci prelaznog perioda. To uključuje pozivne centre, centre za informisanje, kao i pomoć u kući za one kojima je potrebna.
Među predstavnicima sektora radiodifuzije od kojih se očekuje da preduzmu edukativne aktivnosti su televizijski emiteri, kompanije za kablovsku televiziju i DBS, kao i proizvođači opreme. Televizijski emiteri su pružili informacije putem javnih obaveštenja, programa dužih formi sa informacijama o prelasku na DTV, kao i , „mekih testova“ na dobrovoljnoj bazi, intervala od jednog do pet minuta tokom kojeg stanica prekida redovan analogni program i emituje obaveštenje da će svi koji vide datu specijalnu poruku izgubiti prijem na datom televizijskom prijemniku ukoliko ne preduzmu korake da prijemnik priključe na konvertorski uređaj.
Dva kompletna tržišta, Vilmington u Severnoj Karolini u septembru 2008. godine i Havaji u januaru 2009. godine, prešli su na digitalni sistem. Na osnovu iskustava na tim tržištima, odgovora potrošača na upite nakon mekih testova i iskustava tržišta na kojima su pojedine ili sve stanice isključile analogne sisteme 17. februara, FCC i druge zainteresovane strane naučili su mnogo o poteškoćama na koje se nailazi prilikom prelaska.
Pozivi FCC-ovom nacionalnom centru za pozive u periodu oko 17. februara 2009. godine mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Relativno mali broj korisnika koji su zvali nisu bili svesni prelaska, ili su bili svesni, ali nisu ništa preduzeli. Pojedini među onima koji su zvali imali su poteškoća sa programom vaučera za konvertorske uređaje NTIA. Dve najveće kategorije pitanja su bile vezane za probleme sa konvertorskim uređajima i prijemom/tehničkim problemima. Mnogi su imali poteškoća sa podešavanjem konvertorskog uređaja i/ili razumevanjem uputstava, a mnogi nisu znali da je neophodno povremeno „ponovo skenirati“ konverterski uređaj (odnosno izvršiti pretraživanje za novim frekvencijama za emitovanje; u daljem tekstu sledi temeljnije razmatranje ovog pitanja). Pod stavkom problema sa prijemom ili tehničkih problema, u pozivima su prijavljivani problemi sa prijemom digitalnih signala (ponekad je problem bio da nema prijema nikakvog signala, ponekad je problem bio neuspešan prijem određenog signala, a ponekad je problem bio slab ili nestabilan signal), kao i problemi vezani za rad antene ili vezu sa prijemnikom ili nepostojanje antene. Ta su iskustva uticala na izmenu zahteva FCC za informisanjem potrošača.
Produžetak roka za prelazak na 12. jun 2009. godine naveo je FCC da pregleda i izmeni određene zahteve za informisanjem potrošača nametnute televizijskim stanicama. Odlaganje datuma prekida svakako je za rezultat imalo dodatno vreme na raspolaganju onima koji se još uvek nisu pripremili za prelazak. Konkretno, odlaganje (i potonje povećanje sredstava za program vaučera) dopustilo je NTIA da obezbedi vaučere za sve potrošače koji su bili na listi čekanja za vaučere pre isključivanja analognog signala. Međutim, promena datuma i činjenica da će pojedina tržišta iskusiti delimičan prelazak tokom perioda od više meseci izazvali su mogućnost konfuzije. Zaista, čak i na tržištima na kojima su sve stanice izvršile prelazak do 17. februara, činjenica da to više nije bio nacionalni datum prelaska mogla je da stvori dodatnu zbrku.
Čak i pre produžetka, FCC je, u skladu sa zakonom koji je Kongres izglasao krajem 2008. godine, donela uredbu o tzv. servisu „analogne podrške“. Zakon je od FCC zahtevao da podstakne i dozvoli izvestan nastavak analognog televizijskog prenosa tokom 30 dana nakon datuma prelaska (što je, u trenutku primene zakona, bio 17. februar 2009. godine). Servis „analogne podrške“ sastoji se od informacija o hitnim slučajevima i informacija o prelazu na DTV, jer je to važno gledaocima koji, iz bilo kog razloga, ne poseduju neophodnu opremu za primanje digitalnog signala u trenutku isteka roka za prelazak. Pravila ne zahtevaju ni od jedne stanice da nastavi analogni prenos a pojedinim stanicama ne bi bilo ni dopušteno da obezbeđuju servis „analogne podrške“ zbog mogućeg ometanja između analognog i digitalnog signala.
Nakon što je Kongres produžio datum na 12. jun, FCC je donela dodatne zahteve, uključujući „unapređenu podršku“. Prvi korak u tom procesu bila je obnova „obaveštenja o prekidu“ koje je podnela 491 stanica koja je planirala da prekine analogno emitovanje 17. februara 2009. godine. Komisija je došla do zaključka kako, za 123 stanice, prekid analognog emitovanja 17. februara 2009. godine predstavlja značajan rizik koji može građanima da donese štetu. Sve te stanice su vezane za najveće četiri komercijalne televizijske mreže i opslužuju tržišta (ili u pojedinim slučajevima gradove u okviru većih televizijskih tržišta) u kojima bi planirani prekid za rezultat imao kraj analognog televizijskog prenosa za te mreže na datom tržištu. Tim stanicama je dopušteno da isključe analogni prenos 17. februara, ukoliko ispune izvestan broj uslova koji uključuju da se obezbedi da najmanje jedna stanica koja je obezbeđivala uslugu u okviru tržišta koje više neće primati analogni signal nakon 17. februara 2009. godine obezbedi „unapređenu podršku“ tokom najmanje 60 dana nakon 17. februara. „Unapređena podrška“ sastoji se od informacija o prelasku na DTV, informacija o hitnim slučajevima i lokalnih vesti. Neke od preostalih zahteva bi moglo zajedno da ispunjava više stanica (npr. obezbeđivanje osoblja za kancelarije za pomoć pri prijavljivanju za vaučere, nabavci i instalaciji konvertorskih uređaja i rešavanju drugih problema). Neke zahteve su morale da ispune sve stanice (npr. emitovanje kairona sa informacijama o prekidu analognog emitovanja, tokom određenih intervala tokom sedmodnevnog perioda od 10. februara do 17. februara).
Savezna komisija za komunikacije uspostavila je poseban skup zahteva za stanice koje analogni prenos prekidaju u periodu 16. april – 12. jun 2009. godine. Sve te stanice su morale da podnesu obavezujuću izjavu o datumu kada planiraju da ukinu analogno emitovanje i sve su podložne dodatnim zahtevima vezanim za informisanje potrošača, uključujući zahtev da se obaveštenja emituju najmanje 30 dana pre prekida analognog emitovanja. Filijale četiri najveće komercijalne mreže koje žele da izvrše prelazak pre 12. juna 2009. godine takođe su morale da potvrde da će najmanje 90% gledalaca u okviru njihovog analognog područja nastaviti da primaju analogni program od najmanje jedne velike komercijalne mreže do 12. juna. Stanice koje nisu bile u stanju da ispune ove uslove morale su da dokažu da su ispunile određene zahteve od javnog interesa slične onima koji su nametnuti pojedinim stanicama koje su prelaz izvršile 17. februara, uključujući tu i „unapređenu podršku“. Stanice koje moraju da ispune uslove to mogu da učine bilo sopstvenim naporima, bilo tako što će se osloniti na podršku druge stanice na tržištu. Prvi uslov jeste da se obezbedi da najmanje 90 odsto analognih gledalaca nastavi da dobija neku vrstu analognog signala neke druge filijale velikih mreža do 12. juna, bilo putem „unapređene podrške“ ili nekom kombinacijom „unapređene podrške“ i potpuno analognog emitovanja. Te stanice moraju i da obezbede ili podrže pomoć preko telefona ili centara za pomoć lokalnim gledaocima .
Sve stanice koje analogno emitovanje prekidaju 16. aprila 2009. godine ili nakon tog termina podložne su dodatnim zahtevima za informisanje potrošača, nastalim kao rezultat iskustava tokom isključenja analognog programa 17. februara. Ovaj prostor nam ne dozvoljava da navedemo celokupan opis datih odredaba, ali sledeće važi za sve stanice: stanice moraju da daju obaveštenja o prestanku usluge (neophodno ukoliko digitalni signal neće opsluživati dva odsto ili više populacije koju pokriva analogni signal ),7 kao i obaveštenja o antenama za prijem u domaćinstvu (kako bi gledaoci razumeli uticaj podešavanja postojećih antena na prijem, kao i da bi im pomogli da procene vrednost nabavke nove antene). Osim toga, od stanica se očekuje da obezbede informacije o periodičnim zahtevima za prilagođavanje digitalne televizijske opreme, uključujući ponovno skeniranje od strane konvertorskih uređaja, kako bi se obezbedilo da oprema ima pristup svim raspoloživim frekvencijama za emitovanje. U periodu oko završetka prelaza, mnoge stanice će menjati servisna područja i kanale za emitovanje na kojima prenose digitalne signale; to će nove signale učiniti dostupnim na mnogim lokacijama. Stanice takođe moraju da objave svoje telefonske brojeve za podršku potrošačima i centre za neposrednu pomoć na lokalnom tržištu.
Javne koristi od prelaska na DTV mogu se svrstati u dve kategorije: efikasnije upravljanje spektrom, npr. realokacija spektra iz televizije na druge korisne namene; unapređen kvalitet i kvantitet zemaljske televizijske usluge. U SAD, takozvana „digitalna dividenda“ iznosi 108 MHz u vrednom opsegu od 700 MHz. Taj neprekinuti blok predstavlja više od četvrtine spektra dodeljenog za analogne televizijske signale.
Kongres SAD naložio je FCC da odredi 24 MHz digitalne dividende za upotrebu za javnu bezbednost, a da preostalih 84 MHz stavi na aukciju za komercijalnu upotrebu. Aukcije su do današnjeg dana donele Trezoru SAD neto prihode od 19,6 milijardi dolara; jedan nacionalni blok od 10 MHz (koji je ponuđen uz uslov da se od nosioca licence očekuje da oformi partnerstvo „javna bezbednost/privatni prenos“ sa nosiocem širokopojasne licence za javnu bezbednost) nije privukao ponudu veću od rezervne cene pri početnom nadmetanju.
Značajni prihodi od aukcije na 700 MHz ukazuju na to da je komercijalna potražnja za datim spektrom izuzetno velika. Najveća dva dobitnika bile su kompanije AT&T i Verizon, pri čemu su obe objavile planove da svoj deo spektra iskoriste za napredne bežične usluge, pri čemu kompanija Verizon ukazuje na očekivano lansiranje mreže LTE („Long Term Evolution“ – dugotrajna evolucija) 2010. godine, dok kompanija AT&T navodi kako će svoj deo spektra iskoristiti za „brže 4G (4. generacija) servise“. Jedan od dobitnika na aukciji za 700 MHz, kompanija Qualcomm, koristi svoj spektar u okviru digitalne dividende kako bi pružala mobilne video usluge pod nazivom „MediaFlo“. Kompanija Qualcomm je kupila jedan savezni kanal od 6 MHz, za koji tvrdi kako preko njega može da ponudi 21-23 video kanala, sa prosečnom brzinom protoka od 250 kbps po kanalu za video, plus audio. Oba najveća mobilna operatera u SAD, kompanije Verizon i AT&T, sada nude MediaFlo, koji se preko spektra MediaFlo prenosi njihovim klijentima. Osim toga, prema izveštajima iz stručne štampe, dobitnik na aukciji, kompanija Frontier Wireless, podružnica DBS provajdera iz SAD, možda će svoj deo spektra upotrebiti za „saveznu video mrežu“. Još jedan dobitnik, kompanija Cox Cable, planira da svoj deo spektra iskoristi kako bi postala „integrisani provajder“ bežičnih servisa. [Za više informacija o rezultatima aukcije, pogledati http://wireless.fcc.gov/auctions/default.htm?job=auction_summary&id=73 i reference sadržane na navedenoj strani].
Što se tiče kvaliteta i kvantiteta televizijske usluge, sve najveće mreže prenose HDTV sadržaje, koji poseduju mnogo veću video rezoluciju i unapređen kvalitet zvuka. Javni sistem za emitovanje predstavlja lidera na polju multikastinga, sa ponudom od četiri digitalna multicast kanala za javne stanice. Multicast ponuda komercijalnih stanica uključuje meteorološke kanale, programe na španskom jeziku i „klasične“ (odnosno stare) televizijske programe. Prema tome, korisnici koji se oslanjaju isključivo na televizijske sisteme iz etra imaće veći izbor nakon prelaska nego pre. Takođe, pošto se televizijski sistemi van etra nadmeću sa pretplatničkim servisima koji već godinama nude digitalne i HDTV kanale, prelazak na digitalni sistem čini televizijske stanice koje nude (digitalne) pretplatničke servisie konkurentnijim nego što bi bile kada bi emitovale isključivo u analognom režimu.
Prelazak sa analogne na digitalnu televiziju u SAD će koristiti američkoj javnosti kroz oslobađanje spektra za nove i vredne namene i unapređivanje kvaliteta i kvantiteta televizije koja se prenosi kroz etar. Domaćinstva koja su pretplaćena na televizijski servis generalno neće morati da preduzmu ništa kako bi održala nivo usluge pre prelaska (osim po pitanju prijemnika u domaćinstvu koji nisu priključeni na pretplatnički servis). Da bi domaćinstva koja koriste analogni prijemnik i antenu pristupala televizijskom programu, moraće da pribave digitalno-analogni kovertorski uređaj kako bi očuvala nivo usluge od pre prelaska (ili da kupe novi digitalni televizijski prijemnik). Savezna komisija za komunikacije preduzela je značajne napore u smeru informisanja javnosti i komunikacije sa potrošačima tokom perioda pre prelaska i postavila je brojnim učesnicima u industriji, najpre televizijskim emiterima, zahteve za zaštitom javnog interesa i informisanjem potrošača. Prelazak u SAD je u toku, pri čemu je 36 odsto stanica prestalo sa analognim emitovanjem do 17. februara 2009. godine. Taj datum predstavljao je savezni datum prelaska dok Kongres SAD nije, nedavno, odložio krajnji rok za prekid za 12. jun 2009. godine.
Džonatan D. Levi je Zamenik glavnog ekonomiste pri Saveznoj komisiji za komunikacije u Vašingtonu, kao i viši ekonomista u Odseku za strateško planiranje i analizu politike Komisije, specijalizovan za medijsku politiku. Pre početka rada u FCC 1980. godine, predavao je ekonomiju na Univerzitetu Viskonsina u Milvokiju. Poseduje doktorat iz ekonomije Univerziteta Jejl. 1993. godine, dr Levi je bio Viši istraživač Fulbrajtove fondacije na Fakultetu za humanistiku Tehnološkog univerziteta u Sidneju, proučavajući razmenu televizijskih programa između SAD i Australije.
1 Zamenik glavnog ekonomiste, Savezna komisija za komunikacije, Vašington, SAD. Sva mišljenja iznesena u ovom tekstu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju obavezno i gledišta FCC ili bilo kog drugog člana njenog osoblja.
2 Za detaljnije informacije o prelasku na DTV u SAD, sledeći linkovi mogu biti od koristi: www.fcc.gov/dtv/ (za odluke FCC i javna obaveštenja); www.dtv.gov (za DTV informacije za potrošače); www.dtv2009.gov (za informacije o programu kupona za DTV konverterske uređaje opisanom dalje u tekstu)
3 Postoji približno 1800 televizijskih stanica pune snage u SAD. Svaka od njih poseduje licencu da emituje sa određene geografske lokacije i opslužuje lokalnu servisnu oblast. Oblast je delom određena snagom kojom stanica emituje, visinom antene predajnika i lokalnim terenom. Takođe postoji nekoliko hiljada stanica niže snage i repetitora (koji reemituju programe stanica pune snage). Od tih stanica se još uvek ne očekuje da pređu na digitalni sistem. U okviru ovog pregleda, „stanica“ označava stanicu pune snage.
4 Kada stanica završi prelazak, prekida emitovanje na jednom od kanala, nastavljajući digitalno emitovanje na preostalom kanalu. Pošto je svaka od analognih televizijskih stanica dobila dozvolu da prenosi preko drugog kanala tokom prelaska, broj televizijskih stanica pre i posle prelaska ostaje suštinski isti, oko 1800 (svega 21 stanica je radila isključivo na digitalnom opsegu i nikada nisu posedovale analogni kanal). Ovaj se članak bavi isključivo prelazom na digitalnu televiziju i ne bavi se digitalnim zemljaskim radiom. Postoji približno 14.000 lokalnih radio stanica u Sjedinjenim Državama i pojedine među njima počele su sa emitovanjem digitalnih signala koristeći tehnologiju „u-opsegu na-kanalu“.
5 Broj programskih kanala koji se emituju na pojedinačnom kanalu određuje nosilac dozvole i može da varira u toku dana. Pojedini nude čak tri ili četiri odvojena programska kanala. Za razliku od drugih zemalja, kao što je Velika Britanija, gde „multiplex“ može da poseduje deljeno vlasništvo i/ili sadrži programske kanale više različitih emitera, u SAD je svaki kanal od 6 MHz dodeljen pojedinačnom entitetu koji odgovara za njegov sadržaj.
6 Mnogi konvertorski uređaji sadrže opciju nazvanu “analogni prolaz” koja omogućuje prijem digitalnih i analognih signala, uključujući signale lokalnih i repetitorskih stanica.
7 27. februara 2009. godine, FCC je izdala obaveštenje u kojem se navodi kako pravila za primenu tehnologija distribuiranog sistema prenosa (DTS) stupaju na snagu. Tehnologija DTS može stanicama da obezbedi mogućnost da povećaju raspoloživost digitalnog signala, između ostalog i analognim gledaocima koji mogu da izgube pristup stanici nakon prelaska na digitalnu televiziju.