CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

APSTRAKT

Komunikacione potrebe organizacija javne bezbednosti, s obzirom na narasle bezbednosne izazove u savremenom svetu, uveliko prevazilaze mogućnosti konvencionalnih radio mreža koje su još uvek u upotrebi. Kao rezultat korisničkih zahteva i regulatornog rada radne grupe Šengen telekom, Evropski institut za telekomunikacione standarde (ETSI) je kreirao prvi pravi otvoreni standard za evropske korisnike PMR (profesionalni mobilni radio) nazvan TETRA. Telekomunikaciona industrija širom sveta prepoznala je svoju šansu i perspektive koje otvoreni standard pruža i ponudila tržištu snažno i sofisticirano sredstvo za komunikaciju. Organizacije javne bezbednosti su, sa svoje strane, prihvatile TETRU kao visokokvalitetno rešenje za svoje komunikacione potrebe. Kvalitet standarda, njegova otvorenost, broj proizvođača opreme i uspeh na tržištu, garancija su da će se standard, a samim tim i proizvod, dalje razvijati, što će kroz kvalitetniji i efikasniji rad službi javne bezbednosti dovesti do veće sigurnosti i bezbednosti građana širom Evrope i sveta.

ABSTRACT

Communication needs of public safety organisations, cannot be met by conventional analogue radio systems any longer, taking into account the increasing security and safety challenges of the modern world. As a result of users’ needs and regulatory work of Schengen Telecom group, the European Telecommunications Standard Institute (ETSI) has created the first, truly open standard for European PMR (Professional Mobile Radio), named TETRA. The telecommunications industry worldwide has recognized the opportunity and potential of the TETRA standard and offered powerful and sophisticated telecommunications systems to the market. Public safety organisations have accepted TETRA as a high quality solution for their communication needs. The quality of the standard, its openness, the number of industry players involved and the market success, guarantee that this standard is going to be further developed. This means that the work of public safety organisations will become more efficient and effective, thus providing a more secure and safe environment for citizens worldwide.

1.POTREBA ZA KOMUNICIRANJEM – TRENDOVI U SLUŽBAMA JAVNE BEZBEDNOSTI

Decenijama unazad, radio-veza predstavljala je rešenje za fleksibilnu i efikasnu komunikaciju jedinica na terenu. Radio omogućava trenutnu komunikaciju između jednog ili više učesnika jednostavnim pritiskom na dugme. Ova „pritisni i pričaj“ osobina, kao i mogućnost učesnika da komuniciraju u grupama, osnova je za upotrebu radija u službama bezbednosti, svim organizacijama takozvanog „plavog svetla“.

Međutim, komunikacione potrebe ovih organizacija u poslednje vreme uveliko prevazilaze mogućnosti konvencionalnih radio mreža.

Prvi problem je što većina policijskih, vatrogasnih i graničnih službi, kao i službi spasavanja u Evropi imaju svoje sopstvene, često nekompatibilne radio sisteme, bazirane na različitim tehnologijama koje diktiraju proizvođači. To su najčešće analogni sistemi sa niskim nivoom zaštite informacija. Svaka organizacija radi na svojim frekvencijama, što znači da je njihova međusobna komunikacija nemoguća, a dešava se da u graničnim područjima određene službe jedne zemlje rade na frekvencijama na kojima u drugoj zemlji rade druge službe, te tako jedni druge ometaju. U nekim slučajevima, pojedine službe čak zavise od komercijalnih servisa, bez garancije da će u slučaju neke veće nezgode ili prirodne katastrofe uopšte biti u stanju da ostvare vezu.

Slobodan protok ljudi i roba između većine evropskih zemalja olakšava i internacionalne aktivnosti kriminalnih grupa posebno u oblastima trgovine ljudima i narkoticima. Zbog ovoga je pored potrebe za komuniciranjem različitih službi u jednoj zemlji i mogućnost efikasne prekogranične komunikacije graničnih policija susednih zemalja postala od suštinskog značaja. Posebno je izražena potreba za komunikacijom među mobilnim jedinicama na terenu, kao i između mobilnih jedinica i komandnih centara sa obe strane granice.

Drugi problem su tehnološka ograničenja sistema koji su u upotrebi. Konvencionalni analogni radio sistemi se sastoje od određenog broja repetitora koji primaju i pojačavaju slab signal primljen od radio-telefona. U ovim sistemima nema komutacije (selektivnog rutiranja saobraćaja samo određenim učesnicima). Svi radio korisnici koji su podesili svoj radio na istu frekvenciju mogu da slušaju jedni druge i ne postoji nikakva poverljivost. Korisnici moraju unapred da se dogovore koje će frekvencije koristiti, što znači da se frekvencijski spektar, kao ograničeno prirodno dobro, neracionalno koristi. Mogućnosti zaštite prenetih informacija kao i prenosa podataka su na rudimentarnom nivou.

Savremene službe javne bezbednosti, čiji su zadaci sve složeniji, imaju narastajuću potrebu za širokom lepezom telekomunikacionih servisa u mobilnim uslovima. Neki od karakterističnih izazova pred ovim službama danas su:

-Prirodne katastrofe širih razmera kada je potrebno obezbediti komunikaciju između jedinica istih službi na širokoj teritoriji kao i sinhronizovano delovanje različitih službi (policija, vatrogasci (ukoliko nisu deo policije) i spasilačke službe).

-Saobraćajne nezgode na autoputevima i u tunelima kada, zbog povećanog broja zahteva za telekomunikacionim saobraćajem, usluge javnih operatera mobilne telefonije postaju nedostupne a pouzdan prenos govora i podataka je od vitalnog značaja za pristup i brzo intervenisanje različitih službi bezbednosti.

-Ozbiljnija narušavanja javnog reda i mira, kada se kao značajan problem javlja slušanje i ometanje policijskih veza.

-Antiterorističke i tajne operacije, kao i operacije obezbeđenja, kada je, pored pomenute mogućnosti zaštićene komunikacije, povremeno potrebno i onemogućavanje drugih sistema veza u nekoj ograničenoj oblasti.

Zbog svega navedenog, u većini organizacija javne bezbednosti i sigurnosti širom sveta, komunikacije su vruća tema. U mnogim zemljama, stara komunikaciona oprema će biti zamenjena tokom narednih nekoliko godina. Prelazak sa konvencionalnih, analognih sistema na inteligentne, digitalne radio mreže je složen zadatak, kako sa tehničkog tako i sa komercijalnog aspekta, i gotovo svuda će biti neophodno da se u određenom vremenskom periodu obezbedi istovremeno funkcionisanje i starih i novih sistema. U ovim promenama se, međutim, bez obzira na specifične situacije u pojedinim zemljama, zapažaju neki generalni trendovi:

-od specifičnih, pojedinačnih rešenja ka otvorenom standardu: standardizovana rešenja omogućavaju korisnicima nabavku opreme od više proizvođača, što dovodi do većeg izbora, boljih cena i značajno boljeg kvaliteta. Rezultat standardizacije je interoperabilnost opreme različitih proizvođača, što je od vitalnog interesa za korisnike i operatore novih mreža.

-od konvencionalnih, analognih ka digitalnim tranking sistemima: digitalni sistemi obezbeđuju bolje prostiranje signala, povećanu otpornost na smetnje, integraciju prenosa različitih tipova informacija, kao i mogućnost efikasne kriptozaštite. Tranking sistemi, povrh toga, omogućavaju značajno bolje iskorišćenje frekvencijskog spektra.

-od malih, privatnih mreža do nacionalnih radio mreža: umesto da svaki korisnik radi u svojoj, ograničenoj mreži, tendencija je da se profesionalne radio mreže izgrađuju kao veliki, nacionalni sistemi u kojima se infrastruktura (komutacioni centri, bazne stanice) koristi od strane više korisnika. Svaki korisnik normalno radi u svojoj virtuelnoj mreži, a ako i kada je to potrebno, dispečer spaja više mreža i omogućava im zajednički rad.

2.PROCES STANDARDIZACIJE

Šengenskim sporazumom je još 1995. godine predviđeno uvođenje znatno većeg stepena koordinacije i kooperacije između državnih organa i organizacija širom Evrope. Šengenski sporazum predstavlja pravnu osnovu za inicijalizaciju procesa standardizacije mobilnih komunikacija organizacija javne bezbednosti. U članu 44. Šengenske konvencije od 19. juna 1990. godine, koji se u celini bavi poboljšanjem komunikacije policijskih i carinskih službi, kao jedna od dugoročnih mera predviđa se: „koordinacija njihovih (policijskih i carinskih službi širom Evrope, prim. aut.) programa nabavke komunikacione opreme sa perspektivom da se uvedu standardizovani, kompatibilni komunikacioni sistemi“. Eksperti iz oblasti telekomunikacija iz svih zemalja šengenskog sporazuma uzeli su učešće u radnoj grupi pod nazivom Šengen telekom. Njihova nadležnost je bila da sačine korisničke zahteve koje će budući mobilni telekomunikacioni sistemi morati da ispune.

Uopšteno govoreći, proces standardizacije mobilnih telekomunikacionih sistema sastoji se od harmonizacije frekvencija i harmonizacije tehnologija, uz definisanje svih servisa koje sistem mora da pruža.

Kao što je pomenuto, frekvencije su ograničeni prirodni resurs i njihova harmonizacija kroz veći broj zemalja predstavlja veoma težak zadatak. Važan događaj u tom smislu odigrao se 1995. godine, kada je deo opsega od 380 MHz do 400 MHz, do tada tradicionalno korišćen od strane NATO-a, ekskluzivno dodeljen za upotrebu u PMR sistemima (profesionalni mobilni radio) oranizacija javne bezbednosti Evrope. Ovaj, nikad ranije ostvareni uspeh, doneo je značajne prednosti. Znatno je olakšana koordinacija frekvencija, tako da organizacije širom Evrope, kada je to potrebno, mogu da rade na istim frekvencijama, što omogućava njihovu aktivnu saradnju.

Harmonizacija tehnologija je već bila znatno teži zadatak. Ovaj posao je poveren Evropskom institutu za telekomunikacione standarde (ETSI). ETSI (www.etsi.org) je prepoznat od strane većine evropskih zemalja kao regionalno telo za standardizaciju i ima mandat Evropske komisije da razvija telekomunikacione standarde za primenu u zemljama Evrope. Dobro poznati standardi koje je razvio ETSI su GSM, DECT i UMTS. ETSI je takođe razvio i seriju standarda za PMR (EN300392,...) koji je nazvan TETRA (Trans European Trunked RAdio ili, kako je kasnije preimenovan, TErrestrial Trunked RAdio). Ciljevi koje je ETSI želeo da postigne razvojem TETRA standarda primarno su bili:

• definisanje PMR standarda koji će zadovoljiti sadašnje i buduće potrebe korisnika profesionalnog radija širom Evrope,
• ujedinjenje iscepkanih PMR tržišta u jedno jedinstveno tržište, da bi se na taj način harmonizovala upotreba frekvencija, i
• ispunjenje zahteva evropskih vlasti u pogledu saradnje različitih službi da bi se na taj način, omogućavanjem komunikacije koja prevazilazi nacionalne granice, unapredili evropski integrativni procesi.

3.TETRA STANDARD

TETRA standard za radiotelefonske sisteme razvijen je za potrebe profesionalnih korisnika kojima su potrebne sledeće mogućnosti:

• trenutna uspostava poziva (ispod jedne sekunde),
• komunikacija tačka – više tačaka: grupni pozivi, kao i upućivanje opštih poziva(voice broadcast),
• direktna komunikacija između terminala, bez „posredovanja“ infrastrukture (podrazumeva se da je manjeg dometa),
• pozivi u hitnim situacijama, sa automatskim uključenjem mikrofona,
• individualni i telefonski pozivi.

Slika 1.Tipovi TETRA poziva

Standardima je definisano da TETRA sistemi moraju da poseduju značajnu otpornost i pouzdanost, tako da su definisani različiti režimi rada za slučaj problema sa infrastrukturom. Među njima su lokalni tranking (nezavisan rad u okviru jedne bazne stanice) i direktni režim rada (rad bez posredovanja infrastrukture).

Predviđeno je takođe da TETRA sistemi moraju da podrže različite nivoe sigurnosti. Osnovne sigurnosne funkcije TETRE su:

-autentikacija (uključujući uzajamnu autentikaciju koja podrazumeva međusobnu proveru validnosti pojedine stanice i infrastrukture na koju se vezuje),

-enkripcija vazdušnog interfejsa – između radio stanice i bazne stanice (Nivo 2 – statički ključevi i Nivo 3 - dinamički ključevi),

-mogućnost enkripcije s kraja na kraj veze (E2E),

-ambijentalno slušanje, i

-mogućnost daljinskog onesposobljavanja radio stanice(privremenog ili trajnog).

Pored navedenog, TETRA standardima je predviđena i mogućnost različitih servisa za prenos podataka. Među njima su:

-statusne poruke,

-SDS - kratke tekstualne poruke (pandan SMS porukama u moblinoj telefoniji),

-prenos podataka paketskom i/ili kanalskom komutacijom (brzine prenosa podataka u standardu TETRA 1 ograničene su na oko 12 kb/s.

Takođe, podržan je izvestan broj karakteristika koje su se pokazale kao veoma važne za organizacije koje su nadležne za javnu bezbednost, kao što su: telefonski interkonekcioni pozivi u punom dupleksu, različiti nivoi prioriteta poziva i ulaska u vezu, opšti (broadcast) pozivi od strane operatora, itd.

Sa tehnološke tačke gledišta, TETRA koristi vremenski multipleks od četiri kanala po jednom nosiocu sa razdvajanjem nosilaca od 25 kHz. Kodovanje govora i modulacija su takođe standardizovani. TETRA sistemi u Evropi koriste pomenuti 380 MHz-400 MHz opseg za službe javne bezbednosti i opseg 410 MHz-430 MHz za komercijalne primene. Standard ne ograničava upotrebu drugih frekvencija u skladu sa lokalnom regulativom, tako da su van Evrope u upotrebi i sistemi koji rade u opsezima oko 800 MHz.

Međutim, da bi se obezbedilo da standard bude otvoren i da bi se omogućilo prisustvo većeg broja proizvođača na tržištu, TETRA standard definiše samo sledeće najvažnije interfejse:

Slika 2.: TETRA Interfejsi

1.Vazdušni interfejs (AI) je najvažniji definisani interfejs i određuje način prenosa informacija između radio stanice i bazne stanice, u kom slučaju govorimo o tranking režimu (TMO), ili direktno između mobilnih stanica kada govorimo o direktnom režimu rada (DMO). Standardizacija ovog interfejsa omogućava interoperabilnost radio stanica različitih proizvođača sa različitim infrastrukturama.

2.Interfejs terminalne opreme (TEI) određuje način povezivanja opreme za podatke na TETRA radio stanice. Standardni TEI olakšava nezavisnim firmama da razvijaju aplikacije za prenos podataka preko TETRA sistema.

3.Intersistemski interfejs (ISI) dozvoljava povezivanje različitih TETRA mreža i tako korisnicima omogućava međusobni roming. Ovaj interfejs je od ključnog značaja kada se govori o interoperabilnosti između graničnih službi susednih zemalja.

Potrebno je napomenuti da interfejsi unutar komutacione i upravljačke infrastrukture (SwMI) nisu standardizovani. Rezultat ovakvog pristupa je da standardizovani interfejsi omogućava interoperabilnost opreme različitih proizvođača, a istovremeno je proizvođačima ostavljena sloboda da primene, za njih, najbolja i najekonomičnija rešenja, tako da danas sa jedne strane postoje TETRA sistemi bazirani na komutaciji kanala i klasičnoj, hijerarhijskoj arhitekturi, a sa druge TETRA sistemi bazirani delimično ili potpuno na Internet protokolu (IP). Ovakvo definisanje standarda dovelo je do toga da danas postoji više ponuđača TETRA opreme, kao i proizvođača aplikacija. Pored proizvođača SwMI, postoje i proizvođači koji se bave proizvodnjom samo terminalne opreme, aplikacija, pratećih servera i softvera za tarifiranje, sigurnosnih rešenja, itd.

Potrebno je napomenuti da, uprkos definisanom standardu, proizvođači još uvek oklevaju da u potpunosti razviju i ponude intersistemski interfejs (ISI). Ovo je rezultat borbe za tržište, jer sadašnja situacija uslovljava organizacije koje su počele da razvijaju TETRU na infrastrukturi jednog proizvođača da nastave implementaciju sa istim proizvođačem. Loša posledica ove situacije je činjenica da prekogranična komunikacija korišćenjem TETRA sistema još uvek ne funkcioniše na željenom nivou, odnosno na način koji bi obezbedio puni roming kako za grupne, tako i za individualne pozive i prenos podataka. U toku su intenzivne i koordinirane aktivnosti TETRA Asocijacije i evropskih foruma za komunikacije bezbednosnih struktura kao što su PSCE (Public Safety Communications – Europe), PSRG (Public Safety Radio Group), Telekomunikacioni komitet za prekograničnu saradnju zapadnobalkanskih zemalja i drugih, kako bi se proizvođači primorali da u potpunosti razviju i primene ISI.

Slika 3. Proces standardizacije

4.TETRA ASOCIJACIJA

Kreiranje visokokvalitetnog standarda, međutim, niti je samo sebi cilj, niti je garancija da će proizvodi biti prihvaćeni i imati budućnost. Osnovni zadatak je da se osigura konkurencija među proizvođačima, kao i razvoj standarda i proizvoda kroz buduće inovacije i na takav način dugoročno opravda i zaštiti investicija u telekomunikacioni sistem za potrebe službi javne bezbednosti. U tom smislu potreban je veliki broj aktivnosti koje nisu direktno povezane sa standardizacionim procesom niti sa ETSI-jem. U te aktivnosti, pored evropske, spada i svetska promocija standarda koja će dovesti do većeg tržišta sa više proizvođača u igri što će, za uzvrat, dovesti do oštrije konkurencije i veći broj inovativnih rešenja. Takođe, potrebno je permanentno raditi na obezbeđenju većeg stepena interoperabilnosti između opreme različitih ponuđača, realizovati ispitne i pilot projekte, organizovati stalnu razmenu mišljenja između operatora i korisnika sa jedne, i proizvođača sa druge strane, itd.

Sa ovim ciljevima je 1994. godine osnovano udruženje sa nazivom „TETRA Memorandum o Razumevanju“ ili skraćeno,TETRA MoU koje je kasnije preimenovanо u TETRA Asocijaciju (www.tetra-association.com). Svi zainteresovani proizvođači, sadašnji i potencijalni korisnici/operatori TETRA sistema, instituti i ispitne organizacije mogu postati članice TETRA Asocijacije. Asocijacija trenutno broji više od 150 organizacija članica iz 35 zemalja. Udruženjem rukovodi Odbor od 8 članova, a njegov rad je organizovan u nekoliko radnih grupa. Za organizacije iz oblasti javne bezbednosti najznačajnija je radna grupa „Udruženje operatora/korisnika“ (OUA). U okviru ove grupe značajne su podgrupe „Budući standardi“, u okviru koje se istražuju nove funkcionalnosti, kao i podgrupa „Širenje i razvoj biznisa“ čiji je zadatak da zainteresuje softversku industriju za razvoj aplikacija za TETRA sisteme. Tehnički forum (TF) bavi se promocijom i testiranjem interoperabilnosti, a posebna grupa SFPG bavi se svim bezbednosnim aspektima i pitanjima zaštite.

5.TETRA U SVETU

Iako je definisana kao evropski standard, TETRA je odavno prevazišla evropske okvire i, prema najnovijim podacima, prisutna je u 117 zemalja, na svim kontinentima osim Severne Amerike (Treba napomenuti da su slični sistemi, bazirani na drugim standardima u upotrebi i u Severnoj Americi).

Sledeća slika pokazuje upotrebu TETRA sistema samo za potrebe bezbednosnih struktura u Evropi. Ova slike ilustruje činjenicu da TETRA de facto nema alternativu kada je u pitanju zadovoljenje komunikacionih potreba korisnika iz oblasti bezbednosti.

Slika 4. TETRA za potrebe bezbednosnih organizacija Evrope

6.TETRA U REPUBLICI SRBIJI

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije poseduje i koristi TETRA sistem od 2005. godine. Trenutno su u funkciji dva komutaciona centra i 65 baznih stanica, a broj korisnika je oko 5.500. Najveći broj korisnika čine pripadnici MUP-a, a u sistem se uključuju i korisnici iz drugih bezbednosnih struktura. Krajnji cilj predstavlja nacionalni sistem sa oko 250 baznih stanica širom Srbije koji bi bio u stanju da podrži oko 50.000 korisnika. MUP Srbije je član TETRA Asocijacije, a predstavnici MUP-a redovno učestvuju na sastancima PSRG (Public Safety Radio Group) i Telekomunikacionog komiteta za prekograničnu saradnju zapadnobalkanskih zemalja.

7.NASTAVAK RADA NA STANDARDIZACIJI

Kao rezultat Amsterdamske konvencije, radna grupa Šengen telekom završila je svoj rad 1999. godine i predala svoje aktivnosti Grupi za policijsku saradnju kroz takozvani Schengen Acquis. Devet dokumenata Šengen telekoma odobrenih odlukom Izvršnog komiteta SCH/Com-ex (99) 6 predstavljaju regulatornu osnovu za uvođenje TETRA sistema i dalji razvoj TETRA standarda u Evropi. Ovi dokumenti, kao i rad Grupe za policijsku saradnju, koja, za razliku od Šengenskog sporazuma okuplja sve zemlje Evropske unije, artikulišu i povećane korisničke zahteve. Uz podršku TETRA Asocijacije i saradnju sa pomenutim organizacijama PSCE i PSRG, ove aktivnosti treba da omoguće ETSI-ju da nadogradi standard u smislu uvođenja novih funkcija ali i poboljšanja postojećih funkcija (prenos podataka većim brzinama, bolji kvalitet govora, itd.), poboljšanja interoperabilnosti između terminalne opreme i sistema, kao i između različitih sistema (ISI – intersistemski interfejs) i poboljšanog međusobnog rada sa sistemima baziranim na drugim zvaničnim standardima za mobilnu komunikaciju - GSM, GPRS i UMTS. Jedan od rezultata ovog rada, kao deo TETRA 2 standarda, je tzv. TEDS (Tetra Enhanced Data Service) koji adaptivnim izborom sistema modulacije, širine kanala i kodovanja, treba da omogući znatno veće brzine prenosa podataka.

8.ZAKLJUČAK

TETRA standard je uveden kao prvi potpuno otvoreni standard za digitalni profesionalni mobilni radio. Razvoj i tržišni uspeh TETRA sistema predstavlja primer dobre prakse i čvrstog opredeljenja (ne baš tako čestog u prošlosti) da se na bazi korisničkih i regulatornih zahteva najpre donese standard, a tek zatim krene sa proizvodnjom. Telekomunikaciona industrija širom sveta je prepoznala svoju šansu i perspektive koje otvoreni standard pruža i ponudila tržištu snažno i sofisticirano sredstvo za komunikaciju. Iako je razvijen od strane Evropskog instituta za telekomunikacione standarde (ETSI), TETRA standard je široko prihvaćen i na drugim kontinentima, od Latinske Amerike do dalekog istoka. Organizacije javne bezbednosti su sa svoje strane prihvatile TETRU kao visokokvalitetno rešenje svojih komunikacionih potreba. Bez obzira na značajna finansijska sredstva koja treba odvojiti za postavljanje TETRA mreže, njeno uvođenje će se pokazati kao ekonomično rešenje jer će se, s obzirom da se TETRA sistem gradi kao višekorisnička nacionalna mreža, investicioni troškovi kao i troškovi rada i održavanja, podeliti između različitih korisnika. Kvalitet standarda, njegova otvorenost, broj proizvođača opreme i uspeh na tržištu garancija su da će se standard, a samim tim i proizvodi, dalje razvijati, što će kroz kvalitetniji i efikasniji rad službi javne bezbednosti dovesti do veće sigurnosti i bezbednosti građana širom Evrope i sveta.

Literatura

Za ovaj rad korišćeni su regulatorni dokumenti Šengenskog sporazuma, članci objavljeni od strane TETRA Asocijacije, kao i publikacije firmi MOTOROLA, MARCONI (Selex) i NOKIA (EADS Telecom).

Autor

Mladen Vratonjić diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2003. godine radi u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, u Upravi za vezu i kriptozaštitu, a funkciju načelnika ove Uprave obavljao je u periodu od 2007. do 2009. godine. Tokom ovog perioda bio je odgovoran i za realizaciju projekta uvođenja TETRA sistema u okviru ovog Ministarstva. Nakon 28 godina iskustva u oblasti telekomunikacija i posebnim interesnim sferama kao što su instaliranje, ispitivanje i održavanje digitalnih komutacionih sistema, razvoj soft vera za telekomunikacione uređaje i uvođenje sistema kvaliteta, zamenik je načelnika Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Kao vodeći ekspert Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga, bio je na čelu telekomunikacionog komiteta u okviru projekta poboljšanja prekogranične saradnje zemalja Zapadnog Balkana. Stalni je član evropskog foruma za radio-komunikacije iz oblasti bezbednosti (PSRG) i predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova pri TETRA Asocijaciji. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama iz oblasti telekomunikacija i komunikacija za potrebe bezbednosnih službi. Autor je dva stručna rečnika telekomunikacione i informatičke terminologije.