CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

SADRŽAJ

U ovom radu se daje prikaz bitnih odlika „Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima prilikom izgradnje prateće infrastrukture potrebne za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme pri izgradnji poslovnih i stambenih objekata“ [1] i „Uputstva o realizaciji tehničkih i drugih zahteva pri izgradnji elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava u stambenim i poslovnim objektima“ [2] (Pravilnik i Uputstvo), kao i zakonodavno-regulatornog okruženja u Republici Srbiji u kome su doneti.

Da bi efekti donošenja Pravilnika i Uputstva došli do punog izražaja, neophodno je urediti mrežu za pristup kao celinu, uključujući i njene druge segmente odnosno, pre svega, glavnu i distributivnu mrežu. U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (RATEL) u pripremi za javnu raspravu je i takav propis.

Ključne reči: telekomunikaciona infrastruktura, mreža za pristup, operator, korisnik

REGULATORY AND TECHNICAL CHALLENGES IN VERTICAL SEGMENTS OF ACCESS NETWORK

Milan Janković, Mirjana Arsekić-Kraković, Branislav Jovalekić*

Republic Agency for Electronic Communications, Belgrade

ABSTRACT

The paper gives an overview of the principle features of the Rules on Technical and Other Requirements when Constructing Relevant Infrastructure Necessary for Installing Electronic Communication Networks, Associated Facilities and Electronic Communication Equipment When Constructing Commercial and Residential Buildings [1] and Instructions for Fulfilling Technical and Other Requirements when Constructing Electronic Communication Networks and Associated Facilities in Commercial and Residental Buildings [2] (Rules and Instructions), and of the legal and regulatory context of the Republic of Serbia, where they were adopted.

For the Rules and Instructions to have full effect, the access network needs to be organized as a single entity, including the other segments of the network, in particular the main and distribution network. Therefore, the Republic Agency for Electronic Communications (RATEL) is also preparing a relevant regulation to be placed for public consultation.

Key words: telecommunication infrastructure, access network, operator, user

1. UVOD

Razvoj elektronskih komunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija je od strateškog značaja na političkom, ekonomskom, socijalnom i informativnom planu i od posebnog državnog interesa za Republiku Srbiju, pre svega za privredu kao sredstvo za modernizaciju i poboljšanje konkurentnosti u sferi ekonomskog oporavka i rasta, a zatim i za društvo kao sredstvo obezbeđivanja novih metoda komunikacija i društvenog dijaloga, čime se doprinosi razvoju demokratije i smanjivanju društvenih i geografskih diskriminacija i razlika.

Infrastrukturni resurs koji obezbeđuje funkcionisanje elektronskih komunikacija i implementaciju informaciono-komunikacionih tehnologija su elektronske komunikacione mreže (EKM). Zahvaljujući rapidnim tehnološkim promenama i razvoju čitavog niza novih usluga koje se većinom zasnivaju na korišćenju Interneta, uloga EKM-a se proširila i na sve segmente društva i dobila tako još veći značaj. Povećavanjem protoka, uz njegovu simetriju koja sve češće postaje obavezujući uslov, proširen je skup sve zahtevnijih usluga za potrebe poslovnih i rezidencijalnih korisnika, čime je dodatno porasla uloga EKM-a kao komunikacione infrastrukture.

Odgovor operatora na sve veći broj zahtevnih usluga i rastuće zahteve i očekivanja korisnika je bio u transformaciji telekomunikacionih mreža zasnovanih na komutaciji kola (kanala) u mreže zasnovane na komutaciji paketa sa Internet protokolom (IP), koje se označavaju kao mreže sledeće generacije (NGN - Next Generation Networks). Telekomunikacione mreže se već više od jedne decenije nalaze u fazi tranzicije ka IP mrežama sledeće generacije, koje se zasnivaju na komutaciji paketa. Ova tranzicija je započela i velikim delom se i završila u zemljama sa razvijenom ekonomijom, pa i kod nas, u okosnicama transportnih mreža. U delu mreža za pristup, još uvek postoji značajan udeo infrastrukture izgrađene kablovima sa metalnim provodnicima na delu između korisnika i komutacionog čvora (pretplatničke centrale), koji je u vlasništvu dominantnog operatora. Zahvaljujući konvergenciji medija, kao i naglom porastu IP saobraćaja, pretplatnička petlja izgrađena simetričnim paricama je dostigla svoj fizički limit i postala usko grlo, pa je izgradnja mreža za pristup sledeće generacije uvođenjem kablova sa optičkim vlaknima postala imperativ.

Jedаn od osnovnih zadataka i najvećih izazova RATEL-a jeste da omogući delotvorno funkcionisanje konkurentskog tržišta na kome će novi učesnici dobiti priliku da konkurišu ostalima, a pre svega nekadašnjem dugogodišnjem monopolisti.

Sa stanovišta regulative, u pogledu složenosti i potrebe da bude efikasna i delotvorna, najosetljiviji deo telekomunikacione infrastrukture predstavlja mreža za pristup. U njoj se susreću i često sukobljavaju interesi operatora sa značajnom tržišnom snagom (ZTS) i konkurentskih (alternativnih) operatora, koji pokušavaju da uđu na tržište.

Donošenje Pravilnika i Uputstva namenjeno je stvaranju održivog konkurentskog tržišta i istovremeno inoviranju prevaziđenih propisa u poslednjem (vertikalnom) segmentu mreže za pristup.

U narednom tekstu će se napraviti pregled bitnih odlika Pravilnika i Uputstva, polazeći prvo od njihove pravne utemeljenosti.

2. PROVERA PRAVNE UTEMELJENOSTI PRAVILNIKA I UPUTSTVA

U Zakonu o elektronskim komunikacijama [3] (ZEK), u članu 43., definisane su sledeće obaveze:

„Prilikom izgradnje poslovnih i stambenih objekata, investitori su dužni da izgrade prateću infrastrukturu potrebnu za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme do prostorija korisnika, u skladu sa propisanim tehničkim i drugim zahtevima.

Ministarstvo, na predlog Agencije, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i zaštite životne sredine, bliže propisuje tehničke i druge zahteve iz stava 1. ovog člana.“

Članom 43. utvrđen je pravni osnov za donošenje predmetnog Pravilnika i Uputstva, a stavom 2. je utvrđena uloga resornog Ministarstva (i RATEL-a) u njegovom donošenju.

2.1 Tumačenje člana 43.

Član 43, stav 1. ZEK-a nije doneo ništa posebno novo u odnosu na postojeću situaciju, a iz formulacije da su „investitori dužni da izgrade prateću infrastrukturu“ ne može se zaključiti skoro ništa ni o samoj infrastrukturi, ni o elektronskim komunikacionim mrežama koje bi se izgradile u okviru prateće infrastrukture.

Ocenjeno je da član 43. nije doneo ništa posebno novo, jer je investitor i do sada bio u obavezi da za potrebe korisnika stambenog prostora izgradi infrastrukturu koja omogućava priključivanje na javnu telefonsku mrežu i koja je i u tom sadašnjem obliku sposobna da obezbedi korisnicima pristup do, nekada isključivo telefonskih, a danas i ostalih elektronskih komunikacionih usluga (uz ograničenja imanentna infrastrukturi sa metalnim provodnicima).

Iz prethodne analize se može izvesti zaključak da u ZEK nisu ugrađene odredbe kojima se jasno definišu principi za donošenje tehničkih i drugih uslova prilikom izgradnje EKM-a poslovnih i stambenih objekata.

3. OSVRT NA POSTOJEĆE PROPISE

Najnoviji podzakonski akt u ovoj oblasti je „Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova“ (objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 58/2012 od 13. 6. 2012. godine.) [4], koga je donelo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

U članu 46, stav 2. pomenutog pravilnika se navodi da: „Sve stambene zgrade i stanovi moraju biti opremljeni elektronsko komunikacionom mrežom koja se planira, instalira, koristi i održava u skladu sa važećim propisima koji regulišu oblast elektronskih komunikacija.“ Dakle, na osnovu ove odredbe, bliže uređivanje opremanja stambenih zgrada elektronskom komunikacionom mrežom prepušta se važećim propisima koji regulišu oblast elektronskih komunikacija (očigledno budućim, jer su postojeći u vreme usvajanja pomenutog pravilnika bili zastareli i prevaziđeni). Iz prethodne analize se može izvesti zaključak da su jedino u ZEK ugrađene odredbe u kojima je formulisana obaveza investitora da izgrade prateću infrastrukturu potrebnu za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme do prostorija korisnika. Ono što nedostaje, kao što je već napomenuto, jesu odredbe koje jasno definišu principe za donošenje tehničkih i drugih uslova prilikom izgradnje EKM-a poslovnih i stambenih objekata.

To, s jedne strane, ima određene prednosti, jer je na taj način RATEL-u data mogućnost da slobodno profiliše tehničke i druge uslove na principima koji su utvrđeni u drugim odredbama ZEK-a namenjenim funkcionisanju konkurentnog tržišta, kao i relevantnim direktivama [5], [6] i preporukama Evropske komisije [7]. S druge strane, takav pristup ima i svojih mana, jer može dovesti do nesporazuma i osporavanja donetih rešenja od strane onih koji insistiraju na jasnoj utemeljenosti Pravilnika i Uputstva isključivo na odredbama ZEK-a ugrađenih u Član 43, koji je namenjen predmetnoj temi i pripada poglavlju VII, Projektovanje, izgradnja ili postavljanje, korišćenje i održavanje elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava.

Zato bi bilo od posebnog značaja da se u buduća zakonska rešenja ugrade i odredbe koje će jasnije urediti ovu oblast i otkloniti moguće razloge za osporavanje rešenja ugrađenih u Pravilnik i Uputstvo (što je, inače, na prihvatljiv način već urađeno u zakonima o elektronskim komunikacijama u nekim zemljama u našem okruženju¹).

4. PRAVILNIK I UPUTSTVO – BITNE ODLIKE

4.1 Osnovni ciljevi i principi postavljeni pri izradi

Polazeći od značaja koji poslednji (vertikalni) segment mreže za pristup ima za nesmetano pružanje postojećih i naročito novih sve zahtevnijih usluga do rezidencijalnih i nerezidencijalnih korisnika, RATEL je pristupio izradi novih propisa koji se temelje na ZEK-u, relevantnim direktivama i preporukama² Evropske komisije, izveštajima BEREC-a (Body of European Regulators for Electronic Communications) [8], ali isto tako i na pozitivnim iskustvima u našem okruženju i Evropskoj uniji.

U skladu s tim, Pravilnik i Uputstvo predviđaju uvođenje multioperatorskog³ rada i generičkog (strukturnog) kabliranja ne samo u poslovne objekte, za koje i kod nas postoje brojna pozitivna iskustva u već realizovanim savremenim mrežama zasnovanim na primeni aktuelnih evropskih i svetskih standarda iz oblasti sistema generičkog kabliranja, već i u stambene objekte, što predstavlja ozbiljan iskorak u odnosu na sadašnju praksu i propise.

Takođe, predviđena je obaveza uvođenja više optičkih vlakana u svaki stan stambene zgrade, što predstavlja meru koja stavlja tačku na problem limitiranog protoka (i broja i/ili vrste usluge koja se može ponuditi krajnjem korisniku), delujući podsticajno na stvaranje multioperatorskog okruženja i dalji ubrzani razvoj mreža FTTH (Fiber To The Home). To je u skladu sa načelima Evropske komisije ugrađenim u Preporuku o pristupu mrežama NGA⁴, kao i sa sve brojnijim rešenjima evropske regulatorne prakse⁵, koja su dobila zakonsko uporište [9].

Pravilnik i Uputstvo su namenjeni ostvarivanju sledećih ciljeva:

1. podsticanju celishodnog investiranja u infrastrukturu mreža za pristup;

2. podsticanju konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija;

3. obezbeđivanju predvidivosti poslovanja i ravnopravnih uslova poslovanja operatora u segmentu mreža za pristup koji ima karakteristike uskog grla;

4. podršci ubrzanom uvođenju širokopojasnih usluga, kao i razvoju novih usluga širokog spektra, koje se zasnivaju na definisanom modelu elektronskih komunikacionih mreža zgrada, bez potrebe da se u životnom veku izgrađene infrastrukture, kao posledica tehnološkog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija, obavljaju česte i obimne rekonstrukcije;

5. postizanju veće pouzdanosti i dužeg životnog veka elektronskih komunikacionih mreža poslovnih i stambenih zgrada.

Za realizaciju tako postavljenih ciljeva, imajući u vidu relevantne odredbe ZEK-a i relevantne direktive Evropske komisije, RATEL je utvrdio i principe na kojima se zasnivala izrada predmetne regulative – Pravilnika i Uputstva:

1. svim zainteresovanim operatorima se omogućava pristup zgradama uz ravnopravne i nediskriminatorne uslove;

2. svim krajnjim korisnicima usluga u zgradama se omogućava slobodan izbor operatora;

3. svim krajnjim korisnicima usluga u zgradama se omogućava prijem i korišćenje:

• usluga informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT usluga);
• usluga radiodifuznih i komunikacionih tehnologija (BCT usluga), preko CATV (Community Antenna TeleVision) sistema i/ili sistema za nezavisan prijem nekodiranih analognih i digitalnih, zemaljskih i satelitskih, radijskih i televizijskih programa, sa signalima odgovarajuće snage na datoj lokaciji;
• usluga upravljanja, nadzora i komunikacije uređajima/sistemima u zgradi (CCCB usluga), ako je ta opciona usluga predviđena projektom;

4. svim krajnjim korisnicima usluga u zgradama mora da bude omogućeno korišćenje usluga na nivou propisanog kvaliteta;

5. upotreba elektronske komunikacione infrastrukture za pristup i povezane opreme zgrada, kao i zajedničkog dela elektronske komunikacione mreže zgrada ne može se naplaćivati;

6. elektronska komunikaciona mreža zgrada i pripadajuća infrastruktura moraju da budu u skladu sa relevantnim srpskim propisima, posebno sa onima iz oblasti izgradnje i prostornog uređenja, zaštite na radu, zaštite od požara i zaštite okoline.

Imajući u vidu navedene ciljeve i principe, Pravilnikom i Uputstvom su, neposredno ili preko referenci, definisane karakteristike elektronske komunikacione mreže, infrastrukture i povezane opreme koje su od izuzetne važnosti prilikom njihovog planiranja, projektovanja, izgradnje ili postavljanja, rekonstrukcije, dogradnje, korišćenja i održavanja, a naročito:

1. obavezni minimalni nivo kvaliteta elektronske komunikacione mreže, koji se odnosi kako na njene pojedine delove, tako i na elektronsku mrežu kao sistem;

2. struktura i minimalne konfiguracije generičkog (strukturnog) kabliranja;

3. interfejsi na priključnicama korisnika;

4. neophodne performanse kablovskih veza i kanala;

5. implementacioni zahtevi i opcije;

6. zahtevane performanse kablovskih komponenata u cilju postizanja maksimalnih dužina;

7. zahtevi usaglašenosti i verifikacione procedure.

4.2 Primena standarda

Kablovske instalacije elektronske komunikacione mreže i njena infrastruktura su obavezni delovi infrastrukture zgrada, koji po pravilu imaju generičke odlike, a projektuju se i izvode u skladu sa sledećim relevantnim standardima:

1. Projektovanje i izgradnja elektronskih komunikacionih mreža zgrada moraju da budu u skladu sa relevantnim zakonima, a naročito sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o elektronskim komunikacijama.

2. Izgrađena elektronska komunikaciona mreža zgrade treba da ispunjava uslove relevantnih srpskih i/ili evropskih/međunarodnih standarda i propisa; poseban značaj imaju srpski propisi iz oblasti izgradnje i prostornog uređenja, zaštite na radu, zaštite od požara i zaštite okoline, kao i zaštite telekomunikacionih vodova od uticaja elektroenergetskih vodova.

3. Kabliranje elektronskih komunikacionih mreža zgrada, a posebno generički sistem kabliranja (GC), moraju biti usaglašeni sa zahtevima Pravilnika i Uputstva, kao i srpskim, evropskim i međunarodnim standardima za generičko kabliranje, odnosno kabliranje za informacione tehnologije (Tabela 1.).

4. Aktivna mrežna i terminalna oprema koja se koristi u određenim specifičnim aplikacijama, mora biti usaglašena sa odgovarajućim srpskim propisima, kao i sa srpskim, evropskim i međunarodnim standardima za predmetne aplikacije, predmetnu vrstu opreme i sigurnost opreme korisnika.

5. Zajednički antenski sistemi i druge vrste BCT mreže zgrada, kao što su MATV/SMATV (Master Antenna TeleVision/Satellite Master Antenna TeleVision) i CATV, uključujući i pripadajuću aktivnu opremu, moraju biti usaglašeni sa zahtevima Pravilnika i Uputstva kao i sa srpskim, evropskim i međunarodnim standardima za kablovske mreže za prenos televizijskih signala, zvučnih signala i signala interaktivnih usluga, a naročito sa relevantnim standardima serija EN/IEC 60728 i EN 50083, koji čine standardizacionu okosnicu za BCT mreže.

Tabela 1. Osnovni standardi za EKM zgrada i njihova primena u pojedinim fazama EKM-a

4.3. Područja primene

U Pravilniku i Uputstvu se bliže propisuju uslovi za elektronske komunikacione mreže u zgradama, koje prema nameni mogu biti:

• stambene;
• poslovne;
• poslovno-stambene.

Na kablovske instalacije elektronskih komunikacionih mreža zgrada namenjenih ICT, BCT i, opciono, CCCB aplikacijama i odgovarajućim uslugama, kao osnovni sistem kabliranja primenjuje se generičko kabliranje (GC).

Kabliranje okosnica elektronskih komunikacionih mreža zgrada realizuje se:

• za ICT aplikacije u skladu sa standardom EN50173-1;
• za BCT aplikacije u skladu sa standardom EN 60728-1.

Kabliranje elektronskih komunikacionih mreža poslovnih zgrada realizuje se kao generičko kabliranje kancelarijskih prostora za ICT aplikacije u skladu sa standardom EN 50173-2.

Kabliranje elektronskih komunikacionih mreža stambenih zgrada realizuje se kao generičko kabliranje stambenih prostora za ICT, BCT i, opciono, CCCB aplikacije, u skladu sa standardima EN 50173-4 i CLC/TR 50173-99-2.

Kabliranje elektronskih komunikacionih mreža poslovno-stambenih zgrada realizuje se:

• u delovima zgrade namenjenim kancelarijskom poslovanju kao generičko kabliranje kancelarijskih prostora za ICT aplikacije u skladu sa standardom EN 50173-2;
• u delovima zgrade namenjenim stanovanju kao generičko kabliranje stambenih prostora za ICT, BCT i, opciono, CCCB aplikacije, u skladu sa standardima EN 50173-4 i CLC/TR 50173-99-2.

Zajednički antenski sistem realizuje se u stambenim zgradama, u stambenim delovima poslovno-stambenih zgrada i, opciono, u poslovnim zgradama i poslovnim delovima poslovno-stambenih zgrada kao:

• BCT mreža koja koristi okosnice i etažni razvod u skladu sa standardom EN 60728-1 i
• generičko kabliranje stana za BCT aplikacije u skladu sa standardima EN 50173-4, CLC/TR 50173-99-2 i EN 60728-1-1.

Deo EKM-a zgrade za potrebe kablovske televizije realizuje se opciono kao:

• BCT mreža koja koristi okosnice i etažni razvod u skladu sa standardom EN 60728-1 i
• generičko kabliranje stana za BCT aplikacije u skladu sa standardima EN 50173-4, CLC/TR 50173-99-2 i EN 60728-1-1.

4.4 Sistemi, delovi i funkcionalni elementi EKM-a

Elektronska komunikaciona mreža zgrade se realizuje izgradnjom i povezivanjem sledećih delova:

1. kabliranje pristupa (NA) spoljnoj mreži za pristup (EN);

2. generički sistem kabliranja zgrade (GC);

3. kabliranje terminalne opreme (TEC).

4.4.1 Kablovska kanalizacija za pristup do zgrade

Kablovska kanalizacija za pristup (KKP) povezuje zgradu s tačkom pristupa parcele/kampusa (PTP, Slika 1.) u koju se ugrađuje prelazno kablovsko okno (KO).

Slika 1. Primer kablovske kanalizacije za pristup

Prelazno kablovsko okno, kao i kablovska kanalizacija za pristup, u vlasništvu je vlasnika zgrade, odnosno stambenog i/ili poslovnog prostora i predstavlja, sa stanovišta kablovske kanalizacije, tačku razgraničenja između jednog ili više operatora i vlasnika stambenog i/ili poslovnog prostora. Istovremeno, ono predstavlja i kapiju koju otvara vlasnik/vlasnici poslovnog odnosno stambenog objekta⁶, o čemu postoje brojni primeri evropske regulatorne prakse [10]. Na taj način se olakšava ostvarivanja principa da se „svim zainteresovanim operatorima omogućava pristup zgradama uz ravnopravne i nediskriminatorne uslove na mestima koja su projektom predviđena za interfejs spoljne mreže za pristup (ENI)“, jer tu kapiju ne otvara infrastrukturni operator, koji može osporavati pristup svom oknu (prema tome i pristup do korisnika u poslovnim/stambenim objektima), već vlasnik/vlasnici poslovnog odnosno stambenog objekta.

Operator koji je prethodno od investitora, odnosno vlasnika stambenog/poslovnog prostora dobio saglasnost, uvodi svoj kabl u prelazno okno i kroz pristupnu kanalizaciju (i uvodno okno, koje se ugrađuje kao opcija) polaže dalje svoj kabl (ENC) kroz uvod u zgradu do interfejsa spoljne mreže za pristup (ENI).

Kablovska kanalizacija za pristup se planira, projektuje, gradi, koristi i održava u skladu sa:

1. važećim propisima o:

• izgradnji kablovske kanalizacije;
• načinu i uslovima određivanja zone elektronske komunikacione infrastrukture i povezane opreme, zaštitne zone i radio koridora;
• načinu i uslovima pristupa i zajedničkog korišćenja elektronske komunikacione infrastrukture i povezane opreme.

2. važećim prostornim planom uređenja užeg područja.

Za prelaz vodova iz kablovske kanalizacije za pristup u zgradu koristi se odgovarajući uvod u zgradu (BEF/HEF), pri čemu se preporučuje da se kablovska kanalizacija za pristup neposredno pre samog uvoda završi uvodnim oknom.

Ako zgradu/kampus koriste poslovni korisnici čije poslovanje bitno zavisi od neprekinutog funkcionisanja elektronske komunikacione mreže zgrade, preporučuje se da se u takvim slučajevima, pored kablovske kanalizacije za pristup radnog smera i odgovarajućeg uvoda u zgradu, izvede različitim putem i kablovska kanalizacija za pristup redundantnog smera sa uvodom na drugom mestu zgrade.

4.4.2 Generički sistem kabliranja zgrade

4.4.2.1 Podsistemi i funkcionalni elementi generičkog kabliranja

Sistem generičkog kabliranja (GC) mogu činiti sledeći podsistemi:

1. okosnice:

• okosnica kampusa (CB);
• okosnica zgrade (BB);

2. etažno kabliranje (xF) u zavisnosti od namene zgrade, etaže i/ili delova etaže.

Kablovski podsistemi se međusobno povezuju kako bi se kreirao generički kablovski sistem, čija je opšta struktura prikazana na Slici 2.

Funkcionalni elementi i interfejsi sistema/podsistema koji čine generički sistem kabliranja su:

• razdelnik kampusa (CD);
• kabl okosnice kampusa (CBC);
• razdelnik zgrade (BD);
• kabl okosnice zgrade (BBC);
• tažni razdelnik (FD);
• elementi etažnog kabliranja koji zavisi od namene zgrade, odnosno etaže ili delova etaže u slučaju višenamenske zgrade.

Slika 2. Opšta struktura generičkog kabliranja

4.4.2.2 Hijerarhijska struktura generičkog kabliranja

Elementi podsistema generičkog kabliranja se povezuju u hijerarhijsku zvezdasto razgranatu strukturu (Slika 3). U zavisnosti od konfiguracije, broja, veličine i vrste zgrade, funkcije razdelnika mogu se združiti (CD i BD; BD i FD; CD, BD i FD). U tom slučaju, podsistemi koji povezuju združene razdelnike se sažimaju.

Slika 3. Primer hijerarhijske strukture generičkog kabliranja

Direktno međusobno povezivanje razdelnika zgrade poprečnim kablovima okosnica kampusa je opcija i može se koristiti samo kao dodatno kabliranje (npr. za potrebe redundanse) uz obavezno zvezdasto kabliranje okosnica, koje povezuje razdelnik kampusa i razdelnike zgrade.

Direktno međusobno povezivanje etažnih razdelnika (FD) poprečnim kablovima okosnica zgrade je opcija i može se koristiti samo kao dodatno kabliranje (npr. za potrebe redundanse) uz obavezno zvezdasto kabliranje okosnica, koje povezuje razdelnik zgrade i etažne razdelnike.

4.4.2.3 Uticaji okoline

Komponente kabliranja, odnosno komunikacioni kanali, moraju svojom konstrukcijom i/ili načinom instaliranja da budu otporni na moguće štetne uticaja okoline u kojoj se primenjuju. Kablovi i spojni pribor se posebno deklarišu za primenu u zgradama ili izvan njih. Pri izboru odgovarajuće vrste komponenata i/ili odgovarajućih zaštitnih instalacionih tehnika koristi se klasifikacija uslova okoline po sistemu MICE⁷, u skladu sa standardima EN 50173-1 odnosno ISO/IEC/TR 29106.

Različiti mogući uticaji okoline na kabliranje opisuju se klasama okoline po sistemu MICE (Tabela 2.). Pripadnost okoline određenoj klasi se određuje sekundarnim merilima klase prema odgovarajućim tabelama po sistemu MICE, u skladu sa ISO/IEC/TR 29106. Klasa okoline kanala, po sistemu MICE, koji prolazi različito klasificiranim okolinama određuje se u skladu sa najtežom pojedinačnom klasom svih okolina kojima kanal prolazi. Ako, primera radi, kabl u sastavu kanala prolazi okolinama M1I2C1E3 i M3I1C2E2, mora se koristiti konstrukcija kabla ili zaštitna instalacijska tehnika primerena okolini M3I2C2E3.

Tabela 2. Klasifikacija uticaja okoline na kabliranje po sistemu MICE

Uobičajena klasa neposredne poslovne i stambene okoline po sistemu MICE je M1I1C1E1. Pošto kanali mogu prolaziti delovima kampusa odnosno zgrada u kojima bi uslovi okoline mogli da odstupe od te uobičajene klase, neophodno je sledeće:

• identifikovati takvu okolinu kanala;
• odrediti klasu po sistemu MICE koja odgovara toj okolini;
• odabrati i primeniti odgovarajuće komponente i/ili zaštitne instalacijske tehnike u toj klasi.
  

Zahtevima određene klase okoline pokriveni su i zahtevi niže klase. To znači da će kanali za koje su određeni uslovi okoline, naprimer klase M2, raditi i u uslovima okoline definisanim klasom M1.

4.4.2.4 Požarne osobine kablova

Pri izboru kablova elektronske komunikacione mreže (simetričnih, koaksijalnih i optičkih) mora se voditi računa o njihovom ponašanju u uslovima požara.

Za unutrašnje, odnosno kombinovano spoljno/unutrašnje polaganje koriste se minimalno samogasivi kablovi (tzv. FR-kablovi) koji:

• usporavaju širenje plamena po pojedinačnom vertikalnom provodniku/kablu u skladu sa serijom standarda EN/IEC 60332-1 (tzv. flame retardant cables) i
• usporavaju širenje požara po vertikalnom snopu kabla u skladu sa serijom standarda EN/IEC 60332-3 odnosno EN 50266 (tzv. fire retardant cables);

Pri polaganju u zgradama u kojima stalno ili povremeno boravi više od 100 osoba, zgradama sa složenom evakuacijom u slučaju požara (bolnice, hoteli, aerodromi i sl.) i zgradama čija namenska površina premašuje 350 m2, kablovi elektronske komunikacione mreže moraju, pored požarnih osobina navedenih u prethodnom tekstu, da imaju minimalno sledeće dodatne požarne osobine (tzv. LS0H- ili LSZH-osobine):

• stvaraju dim male gustoće u skladu sa serijom standarda EN/IEC 61034 (tzv. low smoke (LS) kablovi) i
• sadrže male količine halogenih elemenata i oslobađaju male količine otrovnih i korozivnih gasova u skladu sa serijom standarda EN 50267 odnosno IEC 60754 (tzv. zero halogen (0H ili ZH) kablovi).

Kablovi za spoljno polaganje (kablovi okosnica kampusa ili elektronske komunikacione mreže za pristup) moraju nakon prolaska kroz protivpožarnu barijeru (zid, plafon, pod) i ulaska u zgradu:

• da se završe unutar prostora od 2 m od mesta ulaska u zgradu, ili
• da se vode u zgradi kroz kanal/cev sa svojstvima protivpožarne barijere.

4.4.2.5 Kvalitativne kategorije komponenata

Pri izboru kvalitativnih kategorija i klasa komponenata po sistemu MICE za određeni kanal/vezu generičkog kabliranja elektronskih komunikacionih mreža zgrada, vodi se računa o sledećem:

• potrebnim klasama kanala/veze, odnosno klasama aplikacija koje treba da se podrže;
• potrebnim konfiguracijama kanala/veze u kojima su propisane granične vrednosti dužine kablova, definisan broj spojeva, itd.;
• uslovima neposredne okoline kanala/veze, koji određuju potrebnu MICE-klasu.

Za potrebe izbora komponenata generičkog kabliranja za pojedine vrste elektronskih komunikacionih mreža, određuju se, na osnovu relevantnih standarda, rasponi odgovarajućih kvalitativnih kategorija. Osim kvalitativnih kategorija komponenata generičkog kabliranja koje su određene na osnovu zahteva za minimumom kvaliteta, mogu se koristiti i više kategorije komponenata usklađene sa EN 50173-1.

Sve komponente generičkog kabliranja zgrada moraju po svojim karakteristikama da budu bolje ili u skladu sa relevantnim zahtevima EN 50173-1, a naročito sa:

• opštim konstrukcijskim, mehaničkim, električkim odnosno optičkim zahtevima;
• specifikacijama kategorija komponenata definisanim na osnovu klase njihovih parametara neophodnih za formiranje određene klase kvaliteta kanala/veze, u skladu sa klasom podržanih aplikacija;
• zahtevima klase uticaja okoline po sistemu MICE.

Za komponente generičkog kabliranja, u zavisnosti od namene zgrada, odnosno njihovih delova i vrste aplikacija koje elektronska komunikaciona mreža treba da podrži, mogu se koristiti:

1. metalne (većinom bakarne) komponente koje mogu biti:

• balansirane, odnosno simetrične (BL);
• koaksijalne (CX);

2. optičke (OF) komponente koje mogu biti:

• multimodne (MM);
• monomodne (SM).

4.4.2.5.1 Komponente sa metalnom strukturom

Za podršku ICT-aplikacija mogu se koristiti sledeće kategorije balansiranih (simetričnih) komponenata (stalni kablovi, spojni/prespojni kablovi, spojni pribor - konektori):

1. kategorija 5 (Cat 5) sa parametrima prenosa definisanim za opseg do 100 MHz;

2. kategorija 6 (Cat 6) sa parametrima prenosa definisanim za opseg do 250 MHz;

3. kategorija 6_A (Cat 6_A) sa parametrima prenosa definisanim za opseg do 500 MHz;

4. kategorija 7 (Cat 7) sa parametrima prenosa definisanim za opseg do 600 MHz;

5. kategorija 7_A (Cat 7_A) sa parametrima prenosa definisanim za opseg do 1 GHz.

Za podršku BCT-aplikacija mogu se koristiti sledeće kategorije balansiranih i koaksijalnih komponenata (stalni kablovi, spojni/prespojni kablovi, spojni pribor - konektori):

1. balansirane komponente kategorije BCT-B (Cat BCT-B) sa parametrima prenosa specificiranim do 1 GHz;

2. koaksijalne komponente kategorije BCT-C (Cat BCT-C) sa parametrima prenosa specificiranim do 3 GHz.

4.4.2.5.2 Komponente sa optičkom strukturom

Kao podrška aplikacijama ICT i BCT u jednom području, mogu se koristiti optičke komponente (kablovi, prespojni kablovi, spojni pribor - konektori). Pri formiranju optičkih veza i kanala mogu se koristiti kablovi sa optičkim vlaknima:

1. multimodni kablovi sa optičkim vlaknima (GOF) kategorija OM1, OM2, OM3 i OM4 u skladu sa standardom EN 60793-2-10, pri čemu su njihovi parametri prenosa definisani na talasnim dužinama 850 nm i 1300 nm;

2. monomodni kablovi sa optičkim vlaknima kategorije OS1 i OS2 u skladu sa standardom EN 60793-2-50, pri čemu su njihovi parametri prenosa definisani na talasnim dužinama 1310 nm, 1383 nm i 1550 nm;

3. plastični (POF) multimodni kablovi sa optičkim vlaknima kategorije OP1 i OP2, u skladu sa standardom EN 60793-2-40, pri čemu su parametri prenosa za kategoriju OP1 definisani su na talasnoj dužini 650 nm, a za OP2 na talasnim dužinama 650 nm, 850 nm i 1300 nm.

Kablovi sa optičkim vlaknima moraju biti u skladu sa:

1. standardom EN 60794-2 za unutrašnje polaganje;

2. standardom EN 60794-3 za spoljno polaganje;

3. EN 60794-5 za uduvavanje u mikrocevi.

Pri formiranju optičkih veza i kanala za korisničke priključke preporučuje se korišćenje optičkih LC-konektora, koji su u skladu sa vrstom primenjenih kablova sa optičkim vlaknima (prečnik jezgra, monomodni ili multimodni) i standardima EN 50377-7-1÷4, odnosno EN/IEC 61754-20.

Ako je u predmetnoj okolini moguć prodor vlage, tečnosti, čestica prašine, ili se uslovi okoline po nekom drugom sličnom osnovu označavaju kao teški, potrebno je da se koriste optički konektori u zaštitnom kućištu verzije 4, u skladu sa standardom EN/IEC 61076-3-106.

U razdelnicima i drugim spojnim tačkama optičkog kabliranja koje nisu korisnički priključci, za rastavljive spojeve se može koristiti i drugi optički spojni pribor, u skladu sa standardom EN 50173-1. U cilju efikasnijeg upravljanja i ispitivanja EKM-a, preporučuje se da se u svim spojnim tačkama koriste LC-konektori.

Optički konektori se uparuju upotrebom odgovarajućeg spojnog adaptera, pod uslovom da su kompatibilni po konstrukciji i profilu/obradi ferule (naprimer, konektori profila PC (Physical Contact) i APC (Angled Physical Contact) su međusobno nekompatibilni). Ako je potrebno ostvariti superiorna svojstva u pogledu slabljenja optičke refleksije (ORL), preporučuje se korišćenje konektora profila APC.

Kao stalne spojnice za nerastavljive/neraskidive spojeve kabla sa optičkim vlaknima, koriste se zavarene spojnice (naprimer, spojevi optičkih vlakana ostvareni varenjem u električnom luku - splajsovi), a kao uslovno, ponovno upotrebljive spojnice za uslovno rastavljive spojeve kabla sa optičkim vlaknima, koriste se mehaničke spojnice, u skladu sa standardom EN 50173-1.

Za optičko spajanje/prespajanje koriste se spojni/prespojni kablovi sa optičkim vlaknima u skladu sa standardom EN 50173-1, koji se sastoje od kablova sa optičkim vlaknima odgovarajućih kategorija završenih odgovarajućim optičkim konektorima. Svi delovi spojnog/prespojnog kabla moraju biti međusobno mehanički i optički kompatibilni.

Dozvoljeno je korišćenje spojnih/prespojnih kablova koji nisu fabrički napravljeni, pod uslovom da su izrađeni korišćenjem alata i na osnovu postupaka koje je propisao proizvođač spojnog pribora. Preporučuje se, kao prvi izbor, upotreba fabrički napravljenih spojnih/prespojnih kablova.

Spojni/prespojni kabl mora da sadrži oznaku dužine, kategorije kabla, prečnika jezgra optičkog vlakna i polariteta (za potrebe dupleksne veze).

Pri formiranju veza mogu se, u skladu sa zahtevima područja primene, koristiti i višestruki i hibridni kablovi koji zadovoljavaju zahteve standarda EN 50173-1.

4.4.2.6 Kvalitativne klase veza i kanala

Minimalno potrebne klase kvaliteta veza i kanala generičkog kabliranja elektronske komunikacione mreže zgrada određuju se u zavisnosti od vrste zgrade, odnosno podsistema.

Glavnim projektom elektronske komunikacione mreže zgrade određuju se stvarno potrebne kvalitativne klase komunikacionih performansi veza/kanala i definiše specifikacija instalacije generičkog kabliranja elektronske komunikacione mreže zgrade, prvenstveno na osnovu zahteva klase najzahtevnije korisničke aplikacije, ICT,, koju veza/kanal mora da podrži za vreme planiranog životnog veka kabliranja. Pritom se, zavisno od područja primene elektronske komunikacione mreže, preporučuje da se uzme u obzir i sledeće:

1. namena i ciljevi projekta elektronske komunikacione mreže i raspoloživa finansijska sredstva za te potrebe;

2. potreban, očekivan odnosno predviđen životni vek kabliranja sa stanovišta trendova razvoja aplikacija, elektronskih komunikacionih tehnologija, relevantne standardizacije i trajnosti namene zgrada;

3. ukupan trošak vlasništva/poslovanja i udeo troškova elektronske komunikacione mreže u njemu za vreme životnog veka kabliranja i period za koji se računa vraćanje investicije;

4. važnost predmetne nekretnine u sistemu kompanije, odnosno važnost funkcionalnosti i kvaliteta elektronske komunikacione mreže u stvaranju prihoda;

5. ocena verovatnoće i obima migracije elektronske komunikacione mreže ka aplikacijama većih brzina prenosa za vreme životnog veka predmetnog kabliranja, odnosno razvoja poslovanja kompanije, kao i minimalni i preporučeni kvalitet kabliranja koji predmetne aplikacije zahtevaju za prenos signala;

6. potrebnu i procenjenu prostornu raspodelu klasa performansi prenosa po korisnicima, kao što sledi:

• prostori sa manje zahtevnim korisnicima;
• prostori sa korisnicima čiji su zahtevi umereni;
• prostori koji su naseljeni ili se procenjuje da će biti naseljeni najzahtevnijim krajnjim korisnicima usluga, za koje je neophodno da se obezbedi elektronska komunikaciona mreža najviše klase kvaliteta komunikacionih performansi.

Klase kvaliteta komunikacionih veza/kanala generičkog kabliranja elektronskih komunikacionih mreža zgrada moraju po svojim karakteristikama prenosa da budu usaglašene sa zahtevima standarda EN 50173-1, Pravilnika i Uputstva (Tabela 3. i Tabela 4.), a posebno sa:

1. specifikacijama klasa koje su definisane na osnovu kvalitativne klasifikacije performansi prenosa kabliranja neophodnih za podršku određene klase aplikacija;

2. klasama uslova okoline po sistemu MICE.

Tabela 3. Primenjive klase generičkog kabliranja EKM-a zgrada kablovima sa metalnim provodnicima

Tabela 4. Primenjive klase generičkog kabliranja EKM-a zgrada kablovima sa optičkim vlaknima

Specifikacijama određene klase veze/kanala definiše se minimum performansi prenosa kabliranja koje su neophodne za podršku iste aplikacijske klase. Primera radi, za kabliranje sa metalnim provodnicima to znači da kanal klase E podržava aplikacije klase E, a za kabliranje kablovima sa optičkim vlaknima da kanal klase OF-500 podržava pripadajuće aplikacije do dužine kanala od 500 m.

Pod minimumom performansi prenosa podrazumevaju se granične vrednosti skupa parametara prenosa za određenu klasu veze/kanala prema standardu EN 50173-1.

Kanal se svrstava u određenu klasu, što znači da će pravilno izvedena instalacija zadovoljiti na nivou kanalskih parametara prenosa specifikaciju te klase i podržavati aplikacije te klase:

1. ako je, zavisno od namene EKM-a i podsistema kabliranja, struktura kanala u skladu sa referentnim primerima izvođenja prema standardima EN 50173-1, EN 50173-2 i EN 50173-4 u pogledu:

• topologije;
• maksimalnih dužina kabla;
• broja spojeva;

2. ako je kanal:

• sastavljen od komponenata odgovarajućih kategorija;
• sastavljen od komponenata usklađenih sa klasom uticaja okoline kanala po sistemu MICE, ili se primenjuju zaštitne instalacione tehnike za osiguranje neposredne okoline kanala, usklađene sa klasom primenjenih komponenata po sistemu MICE.

Klasa balansirane (simetrične) veze/kanala koja sadrži različite kategorije komponenata, određuje se komponentom najniže kategorije u sastavu veze/kanala (Tabela 3.) i s tim u vezi naročito važi:

1. za kanale koji su u skladu sa referentnim primerima izvođenja, ne preporučuje se mešanje komponenata različitih kategorija unutar stalne veze kanala;

2. klasa kanala koji je u skladu sa referentnim primerom izvođenja, određuje se klasom stalne veze/veze dodatne spojne tačke i kategorijom primenjenih spojnih/prespojnih kablova;

3. za manje zahtevnu aplikaciju može se koristiti spojni/prespojni kabl čija kategorija odgovara toj aplikaciji, iako je niže kategorije od kategorije koju bi trebalo koristiti da bi kanal bio iste klase kao i pripadajuća stalna veza (na primer, pri spajanju analognog telefonskog uređaja na stalnu vezu klase E koristi se spojni kabl niže kategorije, jer je za ovu aplikaciju dovoljna niža klasa);

4. balansirani (simetrični) spojni/prespojni kablovi performansi nižih od kategorije 5 mogu da se koriste samo za podršku aplikacija ICT u klasama A÷C, ali na kraju koji se spaja na korisnički priključak, odnosno priključak na prespojnom panelu, moraju da budu završeni spojnim priborom (konektorom) čija konstrukcija mehanički i električki odgovara tom priključku, ili da se na iste spoje upotrebom odgovarajućeg umetka (naprimer RJ11 na RJ45).

Kablovi sa optičkim vlaknima koji se međusobno povezuju neposrednim pasivnim povezivanjem (bez korišćenja aktivne opreme/pretvarača), moraju da budu međusobno kompatibilni.

4.5 ZAKLJUČAK

Pravilnik i Uputstvo su rezultat nastojanja RATEL-a da nakon gotovo četiri decenije od objavljivanja Uputstva o uvođenju telefonskih instalacija i uvoda (ZJPTT, 1975. godine) donese propise koji će imati adekvatan odgovor na promene koje je donela tehnološka i tržišna revolucija u sektoru telekomunikacija, pre svega u vertikalnom segmentu mreže za pristup.

U Pravilniku i Uputstvu promovišu se principi uvođenja generičkog (strukturnog) kabliranja ne samo u poslovne objekte, za koje i kod nas postoje brojna pozitivna iskustva u već realizovanim savremenim mrežama zasnovanim na primeni aktuelnih evropskih i svetskih standarda iz oblasti sistema generičkog kabliranja, već i u stambene objekte, što predstavlja ozbiljan iskorak u odnosu na sadašnju praksu i propise.

EKM i pripadajuća infrastruktura u poslovnim i stambenim objektima se dimenzionišu za potrebe zajedničkog korišćenja više operatora, tako da je svim zainteresovanim operatorima omogućen pristup uz ravnopravne i nediskriminatorne uslove, čime se promoviše multioperatorski rad u vertikalnom segmentu mreže za pristup i stvaraju uslovi za razvoj konkurentnog tržišta.

Obezbeđivanjem uslova za multioperatorski rad, svim krajnjim korisnicima usluga u zgradama se omogućava slobodan izbor operatora.

Takođe, predviđena je obaveza uvođenja optičkih vlakana u svaki stan stambene zgrade, što predstavlja meru koja stavlja tačku na problem limitiranog protoka (i broja i/ili vrste usluge koja se može ponuditi krajnjem korisniku), a ujedno je u skladu sa sve brojnijim rešenjima evropske regulatorne prakse. Istovremeno, uvođenje optičkih vlakana u svaki stan stambene zgrade predstavlja ozbiljnu podsticajnu meru, jer se operatori oslobađaju značajnog dela troškova izgradnje optičkih mreža za pristup do korisnika.

Obezbeđivanje multioperatorskog prisustva u zgradama, kao i uvođenje generičkog kabliranja i optičkih vlakana u svaki stan su podsticajne mere koje će delovati stimulativno na operatore da ulažu u nove tehnologije i usluge. Dobro odmerene regulatorne mere kojima se štite prava konkurencije, ali i bitni interesi operatora sa ZTS, deo su tzv. evropske regulatorne kulture, sposobne da ostvari ciljeve funkcionalnog tržišta elektronskih komunikacionih mreža i usluga, u kome svi učesnici na tržištu svoj poslovni interes ostvaruju pod ravnopravnim uslovima, a korisnici uživaju u prednostima većeg izbora kvalitetnijih usluga uz povoljnije cene.

Literatura

[1] Pravilniko tehničkim i drugim zahtevima prilikom izgradnje prateće infrastrukture potrebne za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme pri izgradnji poslovnih i stambenih objekata, Službeni glasnik RS, broj 123/12

[2] Uputstvoo realizaciji tehničkih i drugih zahteva pri izgradnji elektronske komunikacione mreže i pripadajućih sredstava u stambenim i poslovnim objektima, Odluka upravnog odbora Agencije za elektronske komunikacije broj 1-01-3400-2/13, od 25.01.2013

[3] Zakon o elektronskim komunikacijama, Službeni glasnik RS, broj 44/10

[4] Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova, Službeni glasnik RS, br. 58/2012

[5] Directive 2002/21/EC on a common regulatory framework for electronic communications networks and services, (Framework Directive), Official Journal L 108 of 24.4.2002

[6] Directive 2009/140/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 amending Directives 2002/21/EC on a common regulatory framework for electronic communications networks and services, 2002/19/EC on access to, and interconnection of, electronic communications networks and associated facilities, and 2002/20/EC on the authorisation of electronic communications networks and services, Official Journal L337, 18.12.2009

[7] Commission Recommendation of 20/09/2010 on regulated access to Next Generation Access Networks (NGA), Official Journal of the European Union, L 251/35, 25.9.2010

[8] Report on the Implementation of the NGA-Recommendation, Body of European Regulators for Electronic Communications (BEREC), October 2011

[9] Loi de modernisation de l'économie, Loi n° 2008-776 du 4 août 2008 parue au JO n° 181 du 5 août 2008

[10] Recommendations For Open Access Fibre Ducting and Interior Cabling for New Residential Buildings – Making Homes Fibre Ready, Department of Communications Energy and Natural Resources, Ireland, n° DCENR 11/01

Autori

Milan Janković je diplomirao (1975), magistrirao (1990) i doktorirao (1999) na Katedri za telekomunikacije Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Posle četrnaest godina provedenih u telekomunikacionoj industriji, gde se bavio uvođenjem novih tehnologija, postao je vođa projekta u razvojnom odeljenju Zajednice jugoslovenskih PTT, gde se bavio razvojem i primenom mreža za pristup. Učestvovao je u realizaciji tri projekta Evropskog instituta za istraživanje i strateške studije u oblasti telekomunikacija (EURESCOM). Dr Janković je obavljao funkciju generalnog direktora Zajednice jugoslovenskih PTT od decembra 2002. do marta 2006. godine, kada je izabran za izvršnog direktora Republičke agencije za telekomunikacije. Na Elektrotehničkom fakultetu izabran je u zvanje docenta, na Katedri za telekomunikacije. Dr Janković ima više od 130 radova objavljenih u zbornicima domaćih i međunarodnih konferencija i u domaćim i stranim časopisima i član je IEEE.

Mirjana Arsekić-Kraković je rođena 1957. godine u Beogradu. Elektrotehnički fakultet u Beogradu , Odsek za elektroniku je završila 1982. godine. Magistrirala je 1986. godine iz oblasti prepoznavanja oblika signala. Stekla je naučno zvanje istraživača saradnika 1990. godine. Autor je oko dvadeset radova objavljenih u zbornicima radova međunarodnih i domaćih konferencija, kao i u domaćim naučnim/stručnim časopisima. Trenutno je na mestu pomoćnika direktora Republičke agencija za elektronske komunikacije, u Sektoru za regulativu.

Branislav Jovalekić rođen 1949. godine na Cetinju. Elektrotehnički fakultet, smer tehnička fizika završio u Beogradu i od 1976. godine zaposlen u fabrici VF uređaja na poslovima konstruktora transmisionih uređaja. Od 1990. godine zaposlen u Zajednici JPTT na mesto savetnika. Autor radova iz optičkih komunikacija objavljenih u zbornicima radova domaćih konferencija. Trenutno zaposlen u Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije na mesto Rukovodioca službe za tehničke propise u sektoru za regulativu.