CASOPIS REPUBLICKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

Prvi institucionalni koraci ka prelasku sa analognog na digitalno emitovanje programa napravljeni su 9. oktobra 2008. godine, kada je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo osnovalo međuresorku radnu grupu u cilju izrade Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji. Radnu grupu su činili predstavnici Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstva kulture, Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) i Republičke radiodifuzne agencije (RRA).

S obzirom na obim i kompleksnost posla, odlučeno je da se formulisanje Strategije odvija u najmanje dva koraka. Prvi je usvajanje bazičnog dokumenta koji bi bio polazna osnova za dalje razgovore.Drugi je usvajanje same Strategije nakon održavanja širokog kruga javnih konsultacija. Po toj dinamici, Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, već 22. januara 2009. godine donelaZaključak o usvajanju dokumenta„Osnove za izradu Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji“[1]. Ovaj dokument je obuhvatio postojeći regulatorni okvir za digitalizaciju kao i predlog međunarodnih propisa sa kojima je neophodno uskladiti domaće zakonodavstvo da bi se proces digitalizacije uspešno sproveo, tehničko-tehnološki okvir digitalne tranzicije, formu novih programskih sadržaja koji će biti omogućeni prelaskom na digitalno emitovanje, ekonomska pitanja koja je neophodno razmotriti u periodu tranzicije, kao i promociju digitalizacije kako bi o procesu prelaska na vreme bili informisani građani, emiteri, proizvođači opreme i sve druge zainteresovane strane.

Samo dan kasnije, 23. januara, počele su javne konsultacije o regulatornim, tehničkim, programskim, ekonomskim i pitanjima promocije digitalizacije. Rezultat javnih konsultacija je trebalo da budu odgovori na unapred definisana pitanja, pre svega kog datuma je u Republici Srbiji realno moguće preći na digitalno emitovanje programa, koji tehnički standardi će biti korišćeni, da li je moguće organizovati simulkast imajući u vidu postojeće stanje u radiofrekvencijskom spektru, koje usluge je moguće pružati u okviru digitalne dividende, kako će se finansirati proces digitalizacije – od neophodnih ulaganja u infrastrukturu, preko nabavke odgovarajućih konvertora (set-top boxova[2] - STB), do promocije digitalizacije. Održana su tri okrugla stola – u Beogradu, Nišu i Novom Sadu – i odgovori na pitanja počeli su da se naziru, ali je bilo neophodno napraviti još jedan korak koji je Ministarstvo pripremalo od početka godine – saznati kako su na ova naša pitanja već odgovorile zemlje regiona ili, ako nisu, u kom pravcu razmišljaju.

2.REGIONALNA KONFERENICIJA ITU U BEOGRADU

Delegacija Republike Srbije, predvođena ministarkom Jasnom Matić, posetila je Međunarodnu uniju za telekomunikacije[3] (ITU) sa sedištem u Ženevi, od 27. do 28. januara 2009. godine.Delegacija Republike Srbije sastala se sa direktorom Sektora za radio-komunikacije Valerijem Timofejevim, direktorom Sektora za razvoj Semijem Al Baširom i direktorom Sektora za standardizaciju Malkolmom Džonsonom. Ministarka Matić je direktore sektora upoznala sa prioritetima Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo, a posebno se osvrnula na napore koji se ulažu u izradu Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa. Delegacija Republike Srbije predložila je da se u Beogradu, u okviru procesa pisanja Strategije, održi Regionalni okrugli sto na temu digitalizacije, s obzirom na to da je reč o jednom od ključnih regulatornih, tehničkih i ekonomskih pitanja u svim zemljama u okruženju.

Ključni razlog zbog koga je Ministarstvo želelo da konferenciju organizuje baš pod pokroviteljstvom i u saradnji sa ITU-om jeste taj što je na Regionalnoj konferenciji o radio-komunikacijama za planiranje digitalne zemaljske radiodifuzne službe, održane u Ženevi 2006. godine, usvojen sporazum GE06, koji predviđa da sve zemlje Evrope pređu na digitalno emitovanje terestrijalnog televizijskog signala najkasnije do 17. juna 2015. godine. U međuvremenu je Evropska komisija usvojila Preporuku državama članicama Evropske unije da izvrše potpuni prelazak na digitalno emitovanje do početka 2012. godine.

Nakon dobijene podrške Međunarodne unije za telekomunikacije, Ministarstvo je počelo pripreme za Regionalni seminar i ministarski okrugli sto o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa,[4]koji je održan od 27. do 29. aprila 2009. godine uNarodnoj skupštini Republike Srbije.[5] Događaj je otvorio Generalni sekretar Međunarodne unije za telekomunikacije dr Hamadun Ture, zajedno sa ministarkom Jasnom Matić, a skupu je prisustvovalo više od 150 učesnika, među kojima su bili članovi 19 visokih delegacija zemalja centralne i istočne Evrope, kao i predstavnici regulatornih agencija, Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) i mobilnih operatora, brojni stručnjaci iz ove oblasti, kao i predstavnici medija.

Nakon ministarskog okruglog stola, predstavnici ITU-a su održali izlaganja o izazovima sa kojima se ova međunarodna organizacija suočava od kada je, 2006. godine, doneta odluka o prelasku na digitalno emitovanje programa. Nakon toga su predstavnici Ministarstava iz Srbije, Crne Gore i Mađarske upoznali prisutne sa naporima koje čine i problemima sa kojima se suočavaju u svojim zemljama, dok je Peter Vari predstavio uporednu studiju o procesu digitalizacije u Mađarskoj, Nemačkoj, Poljskoj i Srbiji, koju je pripremio pod pokroviteljstvom ITU-a.

Drugog dana konferencije, prikazani su planovi za sprovođenje digitalizacije u Bugarskoj, Hrvatskoj, Estoniji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini, dok je Petko Kančev predstavio drugi deo uporedne studije o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje programa u Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji, koji je pripremljen pod pokroviteljstvom ITU-a[6]. Poseban gost na konferenciji bio je predstavnik Japana, Jasuo Šinozava, pošto je model digitalizacije za koji se Srbija opredeljuje, prema informacijama dobijenim od ITU-a i Evropske komisije, najsličniji modelu koji će biti izveden u Japanu 2011. godine, te je bilo korisno čuti i iskustva iz ove zemlje.

Nakon predstavljanja studija pojedinačnih zemalja, drugi dan je završen održavanjem sesija o tehničkim pitanjima procesa digitalizacije, gde su učesnici zaključili da je pred njima mnogo izazova, počev od izbora standarda, preko toga da li kombinovati SFN i MFN mreže i da li i kako obaviti simulkast, do pitanja projektovanja digitalne mreže na nivou države.

Iako se tokom sesije o digitalnoj dividendi razvila zanimljiva diskusija o tome kako će se i za koje usluge iskoristiti opseg frekvencija 790-862 MHz, koji će se osloboditi nakon potpunog prelaska na digitalno emitovanje terestrijalne televizije, konačan odgovor na ovo pitanje nije dat. Predstavnici Evropske unije za radio-difuziju (EBU) i Asocijacije GSM (Međunarodno udruženje mobilnih operatora), zastupali su potpuno suprotne stavove. Emiteri smatraju da digitalna dividenda treba da ostane iskorišćena za potrebe emitovanja televizijskog programa, dok Udruženje mobilnih operatora smatra da je najbolje taj opseg upotrebi za pružanje mobilnih širokopojasnih servisa. Odluka ili preporuka u vezi sa ovim pitanjem još uvek nije doneta ni na nivou ITU-a, niti od strane Evropske komisije.

Trećeg dana održan je okrugli sto o harmonizaciji spektra, ekonomskim i regulatornim pitanjima procesa prelaska sa analognog na digitalno emitovanje programa. Zaključeno je da je ovo ključni momenat u kome zemlje regiona treba blisko da sarađuju prilikom harmonizacije spektra, da je neophodno da se prelazak na digitalno emitovanje izvrši u što je moguće kraćem vremenskom intervalu, kao i da se sve zemlje u regionu susreću sa sličnim problemima prilikom projektovanja mreže.

Što se tiče ekonomskih pitanja, s obzirom na to da se diskusija održavala u jeku najveće svetske ekonomske krize u poslednjih nekoliko decenija, to se značajno odrazilo na stavove pojedinih zemalja centralne i istočne Evrope. Mnoge od njih su u periodu kada su počeli da odlučuju o finansijskim sredstvima neophodnim za proces digitalizacije mislile da će moći da subvencionišu nabavku STB konvertora za sva domaćinstva, ali su, pogođene krizom, počele da razmišljaju o definisanju pojedinih kategorija stanovnika kojima će neometano gledanje programa da obezbedi država. Zaključeno je da će građani koje ne bude subvencionisala država morati sami da kupe STB konvertore ili nove televizore sa ugrađenim digitalnim prijemnikom. Zemlje u okruženju su se opredelile za različita rešenja pokrivanja troškova prijemničke baze (STB konvertora), što je posebno naglašeno kod nekih zemalja koje su još na početku procesa.

U vezi sa regulatornim pitanjima, uočeno je da postoji nekoliko načina da se uredi pitanje procesa prelaska sa analognog na digitalno emitovanje programa. Manji broj zemalja se opredelio za donošenje Zakona o digitalizaciji, pri čemu su bile svesne da je to zakon sa ograničenim trajanjem, koji se stavlja van snage danom prelaska na digitalno emitovanje programa. Ipak, većina zemalja je regulatorni okvir definisala donošenjem Strategija za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa. Ključna pitanja kojih su se učesnici dotakli u ovom delu rasprave su se odnosila na način regulisanja vlasništva nad mrežom i multipleksom, pravo i uslove pristupa multipleksu , kao i na to kako obezbediti trajanje dozvola koje su postojećim emiterima izdate za analogno emitovanje, po prelasku na digitalno emitovanje programa.

Pored toga da je ovo bila prva ministarska konferencija u oblasti digitalne televizije održana u našoj zemlji i da su ovom prilikom u istoj sali sedeli predstavnici 19 zemalja, treba pomenuti i to da su učesnici izrazili zadovoljstvo što je seminar odgovorio na mnoga pitanja sa kojima se zemlje u okruženju suočavaju u procesu prelaska sa analognog na digitalno emitovanje programa. Na kraju, ohrabrujuće je bilo čuti da, bez obzira na sve probleme, većina zemalja centralne i istočne Evrope, od kojih su mnoge već članice Evropske unije, veruje da će uspeti da završi proces potpunog prelaska sa analognog na digitalno emitovanje programa do 2012. godine, što je i preporuka Evropske komisije.

3. STRATEGIJA ZA PRELAZAK SA ANALOGNOG NA DIGITALNO EMITOVANJE RADIO I TELEVIZIJSKOG PROGRAMA U REPUBLICI SRBIJI SA AKCIONIM PLANOM

Nakon održavanja Ministarskog okruglog stola, odgovori na pitanja koji su se čuli tokom održavanja konferencije inkorporirani u Nacrt strategije, nakon čega je Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo odlučilo da održi još jednu javnu raspravu, u cilju poslednje provere stavova sa stručnom javnošću pre usvajanja Strategije. Javna rasprava je održana od 22. maja do 12. juna 2009. godine, ponovo su održana tri okrugla stola u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a svi pristigli komentari su bili objavljeni na vebsajtu Ministarstva[7]. Ovom prilikom treba istaći da su svoj zajednički stav o Nacrtu strategije imala i tri nacionalna emitera – televizije B92, Pink i Fox, kao i lokalne i regionalne stanice članice ANEM-a, što je dalo još jednu garanciju da su i emiteri u Republici Srbiji na svim nivoima svesni realnosti prelaska na digitalno emitovanje programa, kao i da su spremni da na vreme počnu da se pripremaju za taj proces.

Strategija za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji sa Akcionim planom[8]usvojena je na sednici Vlade Republike Srbije 2. jula 2009. godine.

Strategijom je predviđeno da potpuni prelazak na digitalno emitovanje terestrijalnog televizijskog signala bude 4. aprila 2012. godine. Datum je izabran uzimajući u obzir prelazak naših suseda na digitalno emitovanje terestrijalne televizije, jer ako bi sve susedne zemlje prešle na digitalno emitovanje pre Srbije, digitalni televizijski signali iz okolnih zemalja predstavljali bi smetnju za naše analogne signale, naročito u pograničnim oblastima. Hrvatska je izabrala 31. decembar 2010. godine, Bosna i Hercegovina i Mađarska kraj 2011. godine, Bugarska i Rumunija 2012. godinu, dok je Crna Gora odlučila da pređe na digitalno emitovanje 31. decembra 2012. godine.

Standardi koji će se u Republici Srbiji koristiti za kompresiju podataka i za emitovanje digitalnog terestrijalnog televizijskog signala su MPEG-4 i DVB-T2. Sve susedne zemlje će koristiti format MPEG-4, osim Hrvatske koja je izabrala MPEG-2, ali je ta odluka u procesu revidiranja tako da se očekuje da će do datuma potpunog gašenja analognog signala i u Hrvatskoj početi da se primenjuje kompresija MPEG-4.

Imajući u vidu da se Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo trudilo da celokupan proces izrade i usvajanja Strategije sprovodi potpuno transparentno, vodeći računa o tome se da se svaka oblast obuhvaćena Strategijom sagleda iz što više uglova, kao i to da je jedna tako važna i velika konferencija na kojoj su učestvovali eminentni stručnjaci organizovana u vrlo kratkom roku, i da je u domaćoj stručnoj javnosti u najvećoj mogućoj meri postignut konsenzus o svim ključnim pitanjima vezanim za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa u Republici Srbiji, ostaje da verujemo da će sada svi učesnici u procesu od kojih zavisi uspešno sprovođenje prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa svoje obaveze ispunjavati u skladu sa usvojenom Strategijom i Akcionim planom, kako bi svi građani Republike Srbije 4. aprila 2012. godine mogli neometano da nastave da gledaju televizijski program, u novom formatu.

[1] http://www.mtid.gov.rs/upload/documents/konsultacije/dtv1/

[2]Uređaj koji omogućuje da se na analognom televizoru gleda digitalni televizijski program.

[3]Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija u čijem osnivanju je 1866. godine učestvovala i Kneževina Srbija.

[4]http://www.itu.int/ITU-D/eur/europe/2009-MRT-Broadcasting/index.html

[5]http:/

[6]Peter Vari je omogućio da studija koju je predstavio na konferenciji, u prilagođenom formatu, bude objavljena u ovom broju časopisa Telekomunikacije.

[7]http://www.mtid.gov.rs/aktivnosti/javne_konsultacije/

strategija_i_akcioni_plan_za_prelazak_na_digitalno_emitovanje.521.html

[8]http://www.mtid.gov.rs/upload/documents/

Strategija_za_prelazak_sa_analognog_na_digitalno_emitovanje-novo.pdf

Autor

Jelena Surčulija diplomirala je 2000. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirala 2005. godine pravo medija, telekomunikacija i Interneta na Univerzitetu Queen Mary u Londonu, kao britanski Chevening stipendista. Radila je kao konsultant za pravo medija i telekomunikacija za BBC World Service Trust, Savet Evrope, OEBS, Konrad Adenauer Stiftung, UNDP, RATEL, InterMedia i druge. Držala je predavanja na fakultetima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Oksfordu. Objavila je studiju „Evropski pravni okvir za elektronske komunikacije“, kao i radove iz oblasti prava medija, telekomunikacija i Interneta. Jedan je od osnivača i član međunarodnog udruženja medijskih pravnika (IMLA). Od avgusta 2008. godine, mr Jelena Surčulija je pomoćnica ministarke za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije.